U pravoslavlju, mantija je simbol posvećenja, molitve i zaštite. Ona ne označava samo pripadnost sveštenstvu, već nosi sa sobom i zavet na istinu, milosrđe i duhovno vođstvo. Ali kada se mantija koristi kao plašt izdaje, kada ruka koja je trebalo da blagosilja postane ruka koja izdaje – tada se lom ne dešava samo u zakonu, već i u duši naroda.
Takav lom dogodio se u selu Peritori, nedaleko od grada Drame u severoistočnoj Grčkoj, tik uz bugarsku granicu. Godina je bila 2019. Starica, poznata u selu po svojoj tihoj pobožnosti, bila je napadnuta i opljačkana.Kuća joj je prevrnuta, a iz nje su počinioci svega odneli 650 evra i jedan prsten. Bezvredan plen, rekli bi mnogi. Ali ono što su zaista odneli bila je sigurnost – vera da je dom svetinja, da je starost zaštićena, da su duhovnici ljudi od poverenja.
Tek šest godina kasnije, 2025. godine, istina je isplivala na svetlo dana. U centru priče – čovek iz Crkve. Sveštenik koji je, prema svedočenjima, imao duhovnu vezu sa bliskim rođakom žrtve, prenosi grčki pravoslavni portak "Vima Orthodoxias". On je, tvrdi se, preneo lažnu informaciju kriminalnoj grupi da se u kući starice nalazi "malo blago". Učinio je to, kako navode izvori, svesno.
Nema te zemaljske presude koja može izmeriti bol koji ovakvo saznanje nosi – naročito kada dođe iz kruga Crkve. U hrišćanskoj veri, prevariti brata znači izdati Hrista, a predati nemoćnog čoveka u novine ne mogu rešiti: kako izlečiti duhovnu ranu kada je nanese onaj ko je pozvan da leči dušu?
U molitvi za istinu, i u podsećanju da mantija nije štit od odgovornosti, Crkva mora ostati mesto ozdravljenja. I za one koji stradaju – i za one koji greše. Ali prvo – mora biti mesto istine.
Tekst: Religija/Lepa&Srećna/Radmila Ilić
BONUS VIDEO:
