Uživam u miru i tišini pećine

Iskustva koja većina ljudi gleda u emisijama inostranih televizijskih programa ili na internetu Maja Slijepčević (26) iz Beograda stiče uživo već četvrtu godinu zaredom. Noćenje u pećini u vreći za spavanje, ekspedicije tokom kojih se u punoj opremi, na užetu spušta u jame duboke i do 450 metara i istraživanje životinjskog sveta nastanjenog u pećinama, tek su deo njenih nezaboravnih doživljaja.

Od tog izleta do danas je više od dvadeset puta sa kolegama istraživala pećine i jame istočne Srbije i Crne Gore izrađujući mape, mereći dužinu i širinu pećine, crtajući profile, obeležavajući sifone (mesta na kojima se voda akumulira). Privlače je neistražene pećine, a unutra joj se najviše dopadaju tišina, mrak, kapanje vode i utisak da je vreme stalo.

- Dok sam se tokom obuke pela na most visok trideset pet metara savladala sam strah od visine. Speleologija može da bude veoma korisna i za ljude koji žele da pobede strah od zatvorenog prostora - iskrena je doktorantkinja na Institutu za biološka istraživanja Siniša Stanković u Beogradu.

Ne plašim se slepih miševa.

Najiskusniji član Speleološkog odseka Beograd je predsednik ovog udruženja Uroš Akšamović (37), jedan od najpoznatijih srpskih speleologa i speleoronilaca, koji organizuje ekspedicije i saradnju sa inostranim klubovima. Istraživanje može da traje od jednog do trideset dana, u zavisnosti od plana rada, a godišnja doba, osim u proleće kada dolazi do stvaranja sifona, nisu prepreka jer je temperatura unutar pećine uvek ista - između sedam i deset stepeni. Ni noćenje u šatoru ispred pećine ili u samom otvoru ovim radoznalim istraživačima ne predstavlja problem.

- Pošto nam treba dosta vremena da izađemo iz pećine, radije ostajemo unutra kad padne mrak. Nije nam hladno jer imamo vreće za spavanje, speleološka odela, kape i drugu opremu. Verujte mi da se veoma lepo zaspe u tišini. Ne plašim se slepih miševa, oni su zaista mirni - kaže Maja i otkriva još neke detalje boravka u pećini.

- Sa sobom nosimo kaloričnu, nekvarljivu hranu, i jedemo samo kad moramo. To su uglavnom topli napici, kafe „tri u jedan” i slično. Ujutru ustajemo u šest sati da bismo što više uradili tokom dana. Dešava se i da prespavamo kod meštana, recimo u Petrovcu na Mlavi smo se smestili u konak crkve.

Porodica navikla na šlem.

Pitali smo Maju, a kako su ovaj nesvakidašnji hobi prihvatili njeni roditelji?

- Mama je i dalje skeptična, iako je stalno ubeđujem da ovo nije opasno i da vodimo računa o bezbednosti svakog člana. Ali, navikli su se na ovaj moj šlem i odsustva jer sam pre speleologije i po mesec dana bila van kuće istražujući prirodu. Prijateljima je sve ovo zanimljivo ali, kako su mi rekli, nikad se time ne bi bavili. Ljudi inače imaju predrasude, pa čim vide šlem pretpostavljaju da on nije bez razloga na glavi. Ipak, sve zavisi od vaše fizičke i mentalne spremnosti da se upustite u tajne speleologije - objašnjava Maja i dodaje da ni muškarcima koji je upoznaju nije svejedno.

- Uplaše se malo (smeh). A još kad čuju da volim i zmije... (smeh). Nadam se da će uskoro naići neko ko će biti spreman da prati sva moja interesovanja - iskrena je Maja.

Među članovima našeg najstarijeg speleološkog kluba poslednjih godina su svega tri dame, od kojih je samo Maja trenutno aktivna. Iako je veoma često jedina pripadnica lepšeg pola u ekspediciji, naša sagovornica objašnjava da su na terenu svi učesnici ravnopravni i da nema govora o poštedama od strane muškaraca.

- Van pećine kolege jesu džetlmeni, ali dok istražujemo nema govora o tome. Sama obavljam sve zadatke i nema potrebe da mi neko pomaže - izričita je Maja.

Maja je diplomirala na smeru vodozemaca na Biološkom fakultetu i trenutno je na doktorskim studijama. Tokom posete pećinama, svaki slobodan trenutak posvećuje istraživanju životinjskog sveta koji tamo živi - biospeleologiji. Isključivo je zanimaju stanovnici pećine: slepi miševi, paukovi, tvrdokrilci, bube mokrice i drugi.

Nenad Blagojević