Ljudi danas žive duže i zdravije, pa im je potrebno više sredstava za potrošnju u starosti. Iz tog razloga, trebalo bi odgovorno da pristupate planiranju svoje budućnosti.

Štednja za starost može biti jedna od najznačajnijih investicija u vašem životu.

Ukoliko želite da obezbedite sebi privatnu penziju, potrebno je da se učlanite u neki od postojećih dobrovoljnih penzijskih fondova (dalje u tekstu: fond).

Pre nego što odlučite u koji fond da se učlanite, prikupite sve podatke o više fondova i uporedite ih, a zatim izaberite onaj koji vam nudi najbolje uslove.

Nemojte se oslanjati samo na reklamni materijal! Obavezno pročitajte i prospekt! Informacije o fondovima možete dobiti u prostorijama društava za upravljanje fondovima i njihovih posrednika.

Osnovni izvor podataka o fondu je prospekt, u njemu se nalaze sve bitne informacije o fondu.

Kako se uvećavaju sredstva za penziju koja vi uplaćujete

Kada izaberete fond u koji želite da se učlanite, potrebno je prvo da potpišete ugovor o članstvu. Ugovor sadrži podatke o članu, društvu za upravljanje fondom, obvezniku uplate i fondu (tipski ugovor). Sredstva na vašem računu, koja akumulirate za budućnost, uvećavaju se uplatom doprinosa i prihodom od investiranja.

Uplaćena sredstva investiraju se u hartije od vrednosti izdavalaca s visokim kreditnim rejtingom, a ostvarena dobit redovno pripisuje na vaš račun.

Dobrovoljni penzijski fondovi su vrlo slični ostalim investicijama, s nekoliko specifičnih pravila:

• sredstva možete uplaćivati i vi i vaš poslodavac,
• možete ostvariti poreske olakšice na doprinose koje uplaćujete,
• vaša privatna penzija ne zavisi od dužine radnog staža, već od redovnosti uplata, dužine perioda u kome vršite uplate i načina na koji se ta sredstva investiraju,
• ukoliko ne možete da vršite redovne uplate, to neće biti razlog da izgubite do tada akumulirana sredstva.

Investicione jedinice pokazuju koliko novca imate u fondu

Uplatom doprinosa u fond kupujete investicione jedinice. Vrednost investicione jedinice menja se u zavisnosti od kretanja cena hartija od vrednosti i druge imovine u koju su uložena sredstva fonda.

Ukoliko želite da saznate koliko ste investicionih jedinica kupili, to možete utvrditi uvidom u stanje na vašem individualnom računu, elektronskim putem. Fondovi su obavezni da svakog radnog dana objavljuju vrednost investicione jedinice. Informacije o vrednosti investicionih jedinica fondova možete takođe pronaći na sajtu Narodne banke Srbije.

Iznos svojih sredstava u fondu možete izračunati tako što ćete broj investicionih jedinica na vašem računu pomnožiti s vrednošću investicione jedinice tog fonda u određenom danu.

Vrednost investicione jedinice fonda 1.000 dinara

Doprinos 3.000 dinara

Naknada za uplatu 3.000 din. x 3% = 90 dinara

Za kupovinu investicionih jedinica ostaje 3.000 – 90 = 2.910 dinara

Kupujete (pretpostavljena vrednost investicione jedinice na dan kupovine je npr. 1.000 din.) 2.910/1.000 = 2,91 investicionu jedinicu

Ove transakcije se evidentiraju na vašem individualnom računu.

Pretpostavimo da posle 15 dana vrednost investicione jedinice

poraste na 1.050 dinara, vrednost vaših sredstava u fondu iznosi:

2,91 ij x 1.050 dinara = 3.055,5 dinara

Koje naknade koje plaćate kao članovi dobrovoljnog penzijskog fonda

Jedan od odlučujućih faktora pri izboru fonda treba da bude visina naknada koje plaćate za usluge društva za upravljanje. Postoje dve vrste naknada:

Naknada za doprinose naplaćuje se prilikom uplate penzijskih doprinosa i iznosi najviše 3% vrednosti uplate.

Naknada za upravljanje naplaćuje se iz imovine fonda i može iznositi do 2% vrednosti imovine fonda na godišnjem nivou. Ona se obračunava svaki dan i uračunata je u vrednost investicione jedinice.

Kad i kako možete da povlačite sredstva sa računa

S povlačenjem sredstava sa individualnog računa možete početi kada ispunite Zakonom propisanu starosnu granicu i tada odlučujete na koji način želite sredstva da koristite. Imate izbor da:

• dobijate redovne isplate iz fonda dok ne potrošiteušteđena sredstva,
• prenesete svoja sredstva u društvo za osiguranje i obezbedite sebi doživotnu dodatnu penziju,
• povučete sredstva jednokratnom isplatom ili
• kombinujete načine isplate sredstava.

Izuzetno, pre ispunjenja starosne granice sredstva sa svog računa možete povući u slučaju trajne nesposobnosti za rad.

Sredstva morate početi da povlačite najkasnije s navršenih 70 godina života.

U slučaju smrti člana fonda, sredstva se prenose licu koje je prethodno za to određeno, a ukoliko takvo lice nije određeno, postupa se u skladu sa zakonom koji reguliše nasleđivanje.

Zakon o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima

Donet je 2005. godine, a 2011. godine usvojene su izmene tog zakona. Najvažnije izmene odnose se na to da je starosna granica za početak povlačenja sredstava sa individualnog računa sa 53 godine pomerena na 58, a mogućnost povlačenja sredstava jednokratnom isplatom ograničena je na 30% ukupnog iznosa, dok se ostatak isplaćuje na neki od ostalih načina. Pomenute izmene Zakona odnose se samo na one koji postaju članovi nakon usvajanja tih izmena. Izmena koja se odnosi na sve članove ostavlja mogućnost povlačenja akumuliranih sredstava pre ispunjenja starosne granice jedino u slučaju trajne nesposobnosti za rad.

Izvor: Narodna banka Srbije

Iskustva korisnika dobrovoljnih penzionih fondova - koliko Srba uplaćuje privatne penzije i koliku penziju mogu da očekuju

Zzdravstveno osiguranje za zaposlene plaćeno kod privatnih klinika postalo je praksa u brojnim stranim kompanijama i u Srbiji. Ipak, privatni penzioni fondovi još uvek su stvar ličnog izbora pojedinaca i plana za bezbedniju i sigurniju budućnost. Štednja kroz privatne penzione fondove postala je redovna praksa za skoro 200.000 zaposlenih u Srbiji, što je oko devet odsto zaposlenih u našoj zemlji, navodi se u statistikama Narodne banke Srbije.

Sigurna mesečna primanja, pored penzije koju Republika Srbija izdvaja za svoje najstarije sugrađane, obezbeđuju se tokom radnog veka i kroz private penzione fondove kod različitih osiguravajućih kuća i banaka. Privatnim penzionim fondovima sugrađani obezbeđuju gotovo dupla mesečna primanja tokom određenog razdoblja u starosti, a iznos ovih primanja zavisi isključivo od štednje koju su tokom radnog veka izdvajali u vidu privatnih fondova.

Posebno olakšavajuća činjenica koja ide u prilog mnogima je ta što uplate ne moraju biti redovne, već klijenti imaju potpunu slobodu kada uplaćuju novac i mogu da biraju iznos za uplatu, koji mora biti najmanje 1.000 dinara. S druge strane, ukoliko korisnik u nekom trenutku odluči da više ne uplaćuje novac, ne postoje nikakve pravne sankcije koje bi snosio. U tom slučaju, uplaćeni novac ostaje na računu klijenta dok ne stekne zakonsko pravo da ga koristi, što je danas sa navršenih 58 godina.

Jedna od najvećih kompanija koje građanima nudi mogućnost da uštede za starost navodi da je za deset godina poslovanja uvećala svoju imovinu na 13,7 milijardi dinara, što čini 41 odsto tržišnog učešća, a samo u proteklih godinu dana, imovina je porasla za 1,4 milijarde dinara. Od 80.000 članova, najveći broj njih čine zaposleni u čiju korist poslodavci uplaćuju dopunske doprinose od 77 odsto, dok individualnih članova ima 23 procenta. U odnosu na početak poslovanja, struktura članova pokazuje znatan rast fizičkih lica koja sama štede za starost.

O mirnoj starosti najviše razmišljaju muškarci, kojih je 61 odsto, a žena 39 odsto. Prosečna uplata iznosi oko 4.000 dinara, dok je prosečna starost članova 47 godina. Postoje i maloletni sugrađani na čije ime se uplaćuje u ovakve fondove, dok je najmlađi u trenutku početnog uplaćivanja u dobrovoljni penzioni fond imao samo sedam meseci. Poslednji podaci govore da je na računima članova u proseku oko 150.000 dinara.

Izveštaji Narodne banke Srbije govore da je, čak, svaki peti korisnik član dva ili više dobrovoljnih penzionih fondova, dok je prosečan iznos sakupljenih sredstava na računima članova fondova iznosio oko 200.000 dinara.

Iako se tokom radnog veka čini da su žene obazrivije kada je reč o raspolaganju budžetom, statistika govori da su većina korisnika muškarci, čak njih 60 odsto. S druge strane, prosečna starost korisnika je oko 45 godina. Najviše je korisnika starosti od 30 do 50 godina, oko 60 odsto, dok onih koji su stariji od 53 godine ima 25 odsto. U Srbiji posluju četiri društva za upravljanje, koja upravljaju imovinom sedam dobrovoljnih penzijskih fondova. Dobrovoljni penzijski fondovi su u Srbiji počeli da posluju 2006. godine i od tada je prosečan prinos investicionih jedinica svih fondova iznosio 9,9 odsto. Najveći deo imovine fondova minus 79,2 odsto, uložen je u državne obveznice.

Oni koji žele veću penziju u toku trećeg životnog doba u vidu dodatka iz privatnih fondova potrebno je da najpre pronađu jedan od sigurnih i registrovanih fondova, učlane se i prikupe sve informacije kako bi znali koja su njihova prava i obaveze.

Zaposleni koji ima 30 godina i mesečno uplaćuje u privatni penzioni fond 2.800 dinara mesečno, naredne tri decenije, može da računa da će od 60. do 80. godine primati penziju od 40.000 dinara.

Godišnje će uplaćivati 33.600 dinara, a za tri decenije ukupno 1.008.000 dinara. Kada bude primao privatnu penziju, sve što je uplaćivao pune tri decenije nadoknadiće mu se za dve godine i tri meseca. Ostalih 17 godina i devet meseci dođe kao nagrada za štednju.

Tekst: K. Malešević

Izvor: Novosti

DEŽURNE BOLNICE U BEOGRADU