KAKO POSTATI TURISTIČKI VODIČ: licenca, iskustva vodiča i pitanja turista

Poziv turističkog vodiča, kako kaže profesorka Štetić, koja je godinama u komisiji na polaganju stručnog ispita jeste jedan od najlepših na svetu. I zbog toga ne čudi veliko interesovanje za polaganje ispita povodom sticanja licence.

Kako postati vodič

Zvaničan konkurs organizuje Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija Republike Srbije. Raspisuju ga jednom godišnje, najčešće na jesen, prihvataju samo prvih 300 kandidata koji se prijave po sistemu „ko pre devojci“. Zato već početkom septembra spremite potrebne papire i čekajte da igranka počne.

Proces traje od jeseni do proleća, sve se ažurno objavljuje na sajtu ministarstva i u tom periodu budite posvećeni samo tome. Ne planirajte putovanja na koja ne morate da idete dok ne položite, jer nije uvek moguće zameniti termin polaganja ispita. Posle psiho-testa polaže se znanje stranog jezika, nivo konverzacije B2, a zatim još šest teoretskih ispita i krajnji, najvažniji, stručni ispit koji traje 36 sati (putovanje po Srbiji sa noćenjem). Detalje o prijavi pronađite ovde.  Da li je teško ili lako, procenićete sami. Kako reče profesor Čačić na polaganju „Vi ste svi ovde došli da položite, zar ne?“

Radno vreme turističkih vodiča 

Vodiči rade onda kada se drugi odmaraju – leti, za Novu godinu, Prvi maj, Božić, Uskrs, pa svoj odmor planiraju onda kada pošten svet radi – od novembra do marta. Sve ima svoju cenu, a vaša je dobra dnevnica. Ako sarađujete sa hotelima, oni će vas najćešće pozvati na turu „danas za sutra“, tako da je uvek dobro imati spremno znanje u glavi. Videćete da je u Srbiji sasvim normalno da agencije noć pred polazak traže na fejsbuku vodiče za ujutro ili čak za višednevne ture. Ovaj posao jeste lep, ali nosi sa sobom veliku dozu stresa.

Budući vodič polaže psiho-test

Kao vodič niste odgovorni samo za lepe priče o istoriji i gastronomiji jedne zemlje, već i za kompletnu brigu o turistima. Ako nekome pozli, ako se neko povredi ili padne na ulici, vodič je taj koji će pozvati Hitnu pomoć, prevesti ako treba sa stranog jezika problematiku i uvek biti tu. Vodič je prvi i često i jedini kontakt stranih turista sa jednom zemljom i treba da misli o svemu. Ako je reč o jezicima koje konobari ne govore (francuski, u mom slučaju) onda vodič prevodi kompletan meni, objašnjava turistima koja jela su vegetarijanska, a koja veganska (ako ima takvih gostiju), pita da li je neko alergičan, šta je ljuto, a šta ne… Vodič je tu i da turisti nađe majstora za naočare, prodavnicu sa karticama za foto-aparat, apoteku.

Gosti mi neretko postavljaju pitanja i po 12 sati dnevno, ali jednostavno, ovo je takav posao i u njega treba ući spreman. Jednim delom, zato se i polaže psiho-test, jer, vodič mora da bude staložena osoba, koju ništa neće izbaciti iz takta, čak ni turisti koji će nekad da provociraju, koja se neće onesvestiti ako turisti krene krv na nos (na primer) i koja je, jednom rečju, spremna na sve!

Šta nije dozvoljeno vodičima

Kada posmatraju ovaj posao iz ugla turiste, mojim prijateljima i poznanicima sve deluje sjajno i bajno, pa me često pitaju da li mogu da se pridruže turama. Ipak, koliko god da u ovom poslu uživamo, mi turistički vodiči smo ipak turistički radnici i pre svega smo na poslu, na usluzi svojim gostima i trudimo se da im u našoj zemlji bude što lepše. Privatna tura je privatna tura za goste, a ja tada ne mogu ni sa kim sa strane da pričam, čak ni da telefoniram. Jedan moj kolega je dobio packe od jedne agencije jer je telefonirao pred turistima i smejao se, pa su oni to na svoj način protumačili pogrešno misleći da priča o njima.

Kako vodič treba da se oblači

Turistički vodič treba da izgleda pristojno jer on predstavlja svoju zemlju, svoj grad i sebe lično. Iako vidim da ima kolega koje to rade, ja nikada nisam obukao bermude na turi. Uvek nosim duge pantalone. Košulja sa kratkim rukavima leti je u redu. Trudim se da uvek stavim značku ili da nosim legitimaciju Ministarstva ili člansku kartu Udruženja turističkih vodiča. Kada govorite pored nekog kulturno-istorijskog spomenika, namestite se tako da sunce vama ide u oči, a ne turistima. Naočare za sunce ne bi trebalo nositi dok tumačite znamenitosti gostima. Ako nosite garderobu vedrih boja, gosti će vas prijatnije doživeti.

Kakva pitanja turisti postavljaju

Istorija i geografija su važni, ali ne i jedini segmenti ovog posla. Inostrane turiste sve više zanimaju stil života, zakoni, koncerti, sport, politička situacija, plate u javnom i privatnom sektoru, procedura ulaska i izlaska iz zemlje, porezi, kupovina zemljišta, cene nekretnina, vakcinacija, inostrane firme, uvoz i izvoz…

Svako od nas je donekle specijalizovan za određene oblasti i normalno je da će vodič koji je završio istoriju umetnosti, arhitekturu ili istoriju bolje znati o tome da priča nego onaj koji je studirao engleski jezik. Znanje koje posedujete treba da iskoristite, možda čak i da napravite tematsku turu u domenu vašeg životnog poziva, ali ne dozvolite da zbog prevelike ljubavi prema onome što ste studirali i što vam je pasija, zaboravite opštu informisanost i udavite turiste sitnim detaljima koje samo vas zanimaju.

Jer, sveobuhvatno znanje o srpskoj istoriji neće vam mnogo značiti ako ne znate šta se dešava u gradu u kojem živite. Recimo, ako niste znali da je danas Beogradski maraton i da je pola Beograda zatvoreno, to će biti veliki propust, jer vaši turisti koji će možda samo jednom u životu posetiti Beograd žele da saznaju ko ovde dolazi da trči, koliki je nagradni fond i da li su Srbi sportska nacija? A to će biti prilika da prođete ulicama kojima retko idete.

Ovo se odnosi i na proteste, na rekonstrukcije ulica, izgradnju velikih hotela, zgrada i tržnih centara pored kojih ćete proći, nove spomenike koji su nedavno podignuti, aktuelne koncerte, pogotovo velikih muzičkih zvezda koje turisti mogu da vide na bilbordima, izbornu kampanju, kurs dinara. Jednom rečju, sve ono što čini naš život u ovom trenutku. Sada će mnogi reći da ja navodim temu na svoju vodenicu jer sam novinar pa pratim sve ove oblasti, ali verujte da sam i sam dobijao razna pitanja ovim povodom.

Kada su Francuzi videli protest na Trgu Republike protiv abortusa, usledila su pitanja na tu temu: Da li je u Srbiji legalizovan abortus? Kakvi su naši zakoni po tom pitanju? Da li crkva podržava abortus? Bude raznih pa i neobičnih pitanja.

Turisti koji stižu iz azijskih zemalja pitaće o vrstama drveća i pokazaće prstom ka stablu o kojem žele da čuju dve rečenice, pitaće da im objasnite koju pticu su upravo videli (ili čuli), koje ribe žive u Dunavu i Savi, otkud veverice u Beogradu.

Šta je turistima zanimljivo

Ovo je veoma važno. Vodič treba da ume da proceni šta je turistima zanimljivo, a šta ne. Nije svaka grupa ista, pa samim tim ni njihova interesovanja. Osnovna priča svakako mora da se kaže, ali ako primetite da turisti zevaju i gledaju okolo, izdvajaju se iz grupe i ne slušaju vas, probajte da skratite priču ili da im ispričate neku zanimljivost. Na osnovu pitanja koja vam postavljaju u šetnji od jedne do druge tačke procenite šta ih zanima.

Nedavno sam imao vatrogasce iz Francuske, i njima nije bila zanimljiva priča o arhitekturi, već o Vatrogasnoj brigadi Beograda. Nikako se ne vodite jednom strašnom rečenicom koju je izgovorila jedna koleginica „Sad ih vidim i nikad više, kao da je važno šta će reći kad odu“. Naravno da je bitno, draga koleginice. I te kako je bitno! Ja na taj način, reklamom od usta od usta, dobijam nove turiste.

P.S. E, da, koliko god mislili da su izuzetno obrazovani ljudi vrlo ozbiljni, svaki turista će uvek voleti da čuje anegdotu ili umerenu šalu.

Kako da se specijalizujete

Odaberite šta ćete da radite i, koliko je to moguće, opredelite se za jednu oblast ili jezik. Nemojte biti svaštari, jer će vas tako agencije teško upamtiti, a i samim tim što prihvatate sve poslove, gledaće na vas kao na jeftinu radnu snagu. Posla će uvek imati za sve. Ne prihvatajte ono što vam se ne dopada i gde ne vidite sebe. Ja, na primer, ne radim ture biciklom niti bilo kakve avanturističke poput planinarenja, jer to nisam ja.

U početku vežbajte i radite sve, dok ne steknete iskustvo i ne vidite kako stvari funkcionišu, koje agencije plaćaju na vreme, a koje ne, koje cene vodiče, a koje gledaju da na vama samo zarade i ubace vas u problem. Ja sam tako radio godinu dana.

Posle kreće druga faza, odnosno brušenje vašeg znanja i formiranje vašeg brenda, odnosno vas lično na tržištu. Počeo sam na engleskom i prebacio se na francuski. Turista iz frankofonih zemalja nema mnogo, ali ja imam posla jer sam potpuno u tome. Iskoristite ono što drugi vodiči nemaju i izdvojte se iz mase. Ruski, poljski, nemački, turski, kineski… Jezika ima koliko želite.

Greške vodiča

Najsujetnijih ljudi ima u profesijama koje podrazumevaju javni nastup. To su novinari, turistički vodiči (evo ja sam čak u dve profesije), glumci, voditelji, lekari. Skoro da nema vodiča bez ove osobine, ali ako ste je svesni, pokušajte da je umanjite, barem malo.

Mnogi turistički vodiči misle da su najobrazovaniji, najpametniji, najlepše obučeni, najlepši i da imaju najlepši glas. Početničke greške u neobuzdavanju sujete videćete na završnom stručnom ispitu. Biće kolega koje će prekidati druge u izlaganju, koji će, recimo, kao diplomirani istoričari ili arheolozi ispravljati one koji nisu tako dobro potkovani znanjem iz tih oblasti. I to pred profesorkom!

Svako treba da radi najbolje što ume, ne treba se ni sa kim upoređivati jer svako ima svoj način rada i šarm. Kvalitet će isplivati, u to budite sigurni. Ne zaboravite da veoma često nije poenta u informacijama koje dajete turistima već u načinu na koji to radite, u vašoj priči, harizmi i prijatnosti. Uspeh ste napravili kada turisti dođu u agenciju i prvo pitaju kada vi radite, a ne gde se putuje. Ili kada inostrana agencija baš vas traži za narednu sezonu. Poznajem troje kolega koji imaju ovo iskustvo.

Odgovornost vodiča

Kao i u novinarskom poslu u kojem sam često viđao da su odgovorni novinari koji su predavali tekstove na vreme brže napredovali nego oni koji su lepo pisali, a kasnili, tako će i turističke agencije radije angažovati turističkog vodiča koji je tačan, odgovoran i disciplinovan. Turistički vodič ne sme da zakasni na turu. Ovo podvlačim, iako sam dobijao ospice kada bih čuo da je bilo kolega koje su zaboravile na turu, koje su se uspavale ili zaglavile u saobraćaju.

Ima vodiča koji ne uče, koji su nabubali svoju turu napamet i koje ne zanima šta se dešava oko njih. Nedavno sam bio na turi i kolega je predivno pričao o Ruskom caru i to samo o istoriji zgrade, a nije rekao da je tu posle bio restoran koji je nedavno finansijski propao (i to usred Knez Mihajlove ulice) i šta će se uskoro tu otvoriti. U ovom poslu nema kraja usavršavanju, grade se nove zgrade, niču hoteli, dešavaju se protesti na ulicama, otvaraju se i zatvaraju kvartovi i restorani, suvenirnice. A sve to treba propratiti. Jer, turista želi da odgovorite na svako njegovo pitanje. Učenje, učenje, učenje!

Šta sve vodič mora da proveri

U agencijama ćete se često sretati sa turističkim radnicima koji nikad nisu bili na terenu, koji imaju diplomu, ali ne i praksu.

Moje iskustvo kaže da ništa ne treba prepuštati slučaju, već da sve treba sami da proverite. To možda nije normalno, ali tako se posluje u Srbiji. Šta to znači? Ako vam ljubazna devojka u agenciji da plan koji je napravila ne poznajući teren, može se lako desiti da je na papiru u tri sata ugurala Beogradsku tvrđavu i tri muzeja, što nije moguće ni na filmu. Ili da za sat vremena pređete 150 kilometara autobusom sa 48 putnika po krivudavom putu. Iznenađenjima nikad neće biti kraja, pa vam u poslednjem trenutku mogu reći da nemate lokalnog vodiča ili da nemate uračunat ručak.

Meni se nedavno desilo da mi jedna prestižna beogradska agencija koju sam do juče hvalio na sva zvona nije ni javila da su mi sve ture otkazane i da su našli drugog vodiča, što sam slučajno saznao 24 sata pred turu! Znači, očekujte neočekivano. Kao u filmu: „Ništa nas ne sme iznenaditi“.

O tome kako će pokušavati da vas što manje plate da i ne govorim. Ali, sve ovo nije krivica ni radnika koji u agencijama sede po deset sati dnevno za 25.000 dinara mesečne plate, niti vlasnika koji se dovijaju na razne načine ne bi li opstali u džungli zvanoj „turizam u Srbiji“. Da ne ulazimo u dublju priču, ali kako biste izbegli stres i bes putnika koji će ga iskaliti na vama, a ne na agenciji, predlažem da sve proverite pre polaska, da pozovete sve restorane i lokacije i pitate ima li vodiča, šta je plaćeno ili ne i ostalo. Jer, kada imate konce u svojim rukama, sve ide lakše.

Može li se biti "honorarni vodič"

Slobodnom procenom mogu da kažem da više od polovine licenciranih vodiča u Srbiji poseduje licencu čisto radi reda, da bi mogli time da se pohvale, da kažu da su prošli teške ispite ili da je imaju za „ne daj bože“. A ta „ne daj bože“ situacija nikad se ne desi jer oni imaju stalno zaposlenje, poslove u bankama, hotelima, firmama, kancelarijama, a ture bi radili kad mogu, posle svog posla od 9 do 5 ili vikendom. U teoriji to deluje lepo, ali praksa je nešto drugo. Pošto turisti putuju onda kad oni žele, a ne kada ste vi slobodni, sve ovo je veoma teško uklopiti.

Moj predlog je da, ako ste sigurni da želite da se bavite ovim poslom, potpuno mu se posvetite i budite na raspolaganju vašim gostima. Jer, kao i za sve u životu i u ovde su bitni posveta i trud. Znači, upadnite u levak i ture će doći! A vi ćete imati najlepši posao na svetu. Srećno!

Tekst: Nenad Blagojević

Izvor: Priče sa dušom

Napomena: naslov i međunaslovi su redakcijski.