Prva nedelja Velikog posta naziva se Čista nedelja, a evo koje običaje Srbi treba da poštuju!
Čista nedelja, prva nedelja Vaskršnjeg posta, slavi pobedu nad ikonoborcima i uspomenu na ponovno uspostavljanje poštovanja ikona 843. godine u vreme carice Teodore i patrijarha Metodija, a posle gonjenja ikona u VIII i IX veku. Međutim, praznik posvećen vraćanju ikona ustanovljen je nešto kasnije, jer je jošu IX i X veku prva nedelja posta bila posvećena starozavetnim prorocima Mojsiju, Aronu i Samuilu.
PROČITAJTE JOŠ: Osnovna pravila crkvenog posta: kako da očistimo duh i telo od grehova
Negde se ova nedelja naziva i Todorova, Teodorova, Tudorova nedelja. Prvih dana Čiste nedelje važe posebna pravila! Evo kako se ona poštuju u raznim srpskim krajevima:
Prve nedelje Velikog posta se ne pale ognjišta i žene ništa ne kuvaju, nego se jede ranije spremljenahrana. Prvih dana muškarci jedoniče, tj. ništa ne jedu u toku dana dok se ne smrkne. Do četvrtka se ne koristi ni kašika, devojke ne nose nikakav nakit, nigde se ne igra i ne peva. Uveče je sva porodica na okupu, a deca kokaju kokice, što je mnogima jedina večera.
U selima oko Pčinje se kaže da se ne valja jesti sve dok ne izađe zvezda Karavanka. Na Čisti ponedeljak žene spremaju i čiste kuću, deca i odrasli se kupaju, šišaju i briju.
Prvi ko uđe u kuću na Čisti ponedeljak naziva se kvočka. U Republici Srpskoj tu osobu posade “na legalo”, prostru slamu pored ognjišta, pa je časte kuvanom rakijom i pogačom. Na Čistu sredu tj. Pepeljavu sredu je običaj da se ide u kuću koja je dobila prinovu. U nekim mestima Crne Gore veče uoči Pepeljave srede, majke deci na čelu naprave mali krstić od pepela.
Kliknite OVDE da pročitate koje još običaje treba da poštujete tokom Čiste nedelje!
