POČINJE NAJKRAĆI OD ČETIRI VELIKA GODIŠNJA POSTA: Velikogospojinski post

Život svakog pravoslavnog hrišćanina treba da bude podvižnički.

U davnoj prošlosti, pojam posta obuhvatao je potpuno uzdržavanje od bilo kakve hrane, da bi kasnije poprimio smisao uzdržavanja od jedne vrste hrane koja se naziva „mrsnom", tj. onom koja u sebi sadrži masnoće životinjskog porekla, ali, u određenim periodima i od hrane koja je spremana na biljnim masnoćama.

Tako u čisto posnu hranu spadaju: hleb, povrće, voće i razni drugi plodovi.

Posebnu vrstu posta predstavlja „suhojedenje", koje podrazumeva upotrebu samo nekuvane, dakle suve posne hrane.

Na post nailazimo u mnogim religijama, mada on jedino u pravoslavnom hrišćanskom predanju dobija svoj puni duhovni smisao i ne odnosi se samo na telesno uzdržanje već podrazumeva i trud duše u vrlinama. Post je postojao i u starozavetnoj Crkvi i njime se izražavalo obraćenje čoveka Bogu, njegova skrušenost i pokajanje. Postom se čovek smirava pred svojim Tvorcem. Telesni trud posta duhovno priprema dušu da molitvom zatraži pomoć od Boga. Božja zapovest o postu data je još praocu Adamu u raju. Tek kada je prekršio zapovest posta, Adam je pao u slastoljublje i gordost. 

Stoga je zapovest o postu sastavni deo Zakona koji je Gospod preko proroka Mojsija predao jevrejskom narodu. Postilo se u svakoj nevolji i tuzi, pri ratnoj opasnosti i stradanju, uvek kada je trebalo izmoliti Božju milost. Još nas drevni proroci uče da je Bogu ugodan samo onaj telesni post koji je praćen uzdržavanjem od svakog zlog dela, reči i misli. Mnogo je primera bogougodnog posta i u Novom Zavetu. Sam Gospod Isus Hristos posti 40 dana i noći pre početka svoje propovedi o dolasku Carstva Nebeskoga. Gospod nas uči da postimo tajno, bez licemerja, za razliku od fariseja koji su svojim javnim postom želeli da steknu ljudsku slavu.

Osnovni cilj posta jeste očišćenje duše i tela od telesnih i duševnih strasti, kao i proslavljenje Boga i njegovih svetih. Pravi post, dakle, ima dve strane, telesnu i duhovnu i sastoji se kako u uzdržanju od mrsne hrane tako i u uzdržavanju od rđavih misli, želja i dela, umnožavanju molitava, dobročinstava i vršenju svih evanđelskih vrlina. Stoga sveti Vasilije opominje: „Korist od posta ne ograničavaj samo na uzdržavanje od jela, zato što je istinski post udaljavanje od zlih dela."

Post obuzdava slastoljublje i stomakougađanje. 

Međutim, on istovremeno oslobađa čoveka od tiranije duševnih strasti i rđavih pomisli. Njime se čisti čovekov um i uzvodi ka nebesima. Nemoguća je čista i sabrana molitva i sticanje bilo koje hrišćanske vrline bez duševnog i telesnog posta. Ipak, najvažniji cilj posta jeste da uz njegovu pomoć steknemo zajednicu sa živim Bogom. Bez duševne čistote koja se između ostalog postiže i redovnim postom ne moženo da se približimo Bogu i zadobijemo čistu molitvu, te tako postanemo zajedničari Božje blagodati.

Evo kako nas sv. Jovan Zlatousti uči šta je istinski post: „Kažeš da postiš. Uveri me u to svojim delima. A koja su to dela? Ako vidiš siromaha, udeli mu milostinju. Ako se nađeš sa neprijateljem svojim, izmiri se sa njim. Vidiš li na ulici neko lepo lice, odvrati svoj pogled od njega. Dakle, ne samo da postiš stomakom, već i očima i sluhom, i rukama i nogama i svim udovima tela. Ruke neka poste uzdržavajući se od svake gramzivosti i krađe. 

Noge neka poste tako što neći hoditi putevima greha. Oči neka poste tako što strasno neće posmatrati lepa lica niti u zavisti gledati na dobra drugih ljudi. Kažeš da ne jedeš meso. Ali, čuvaj se da ne gutaš pohotljivo očima ono što vidiš oko sebe. Posti i sluhom svojim ne slušajući ogovaranja i spletke. Ustima i jezikom svojim posti i uzdržavaj se od ružnih reči i šala. Kakva nam je korist ako ne jedemo meso i ribu, a ujedamo i proždiremo svoje bližnje."

Patrijarh Pavle o postu i pričešću: Zašto je ustanovljen post od 40 dana

Sveti Fotije patrijarh carigradski kaže: „Post blagoprijatan Bogu je onaj koji podrazumeva pored uzdržanja od hrane i udaljenje od svakog greha, mržnje, zavisti, ogovaranja, neumesnih šala, praznoslovlja i drugih zala. Onoj koji posti samo telesno ne trudeći se u vrlini liči na čoveka koji je sagradio lepu kuću, ali u njoj živi sa zmijama i skorpijama."

Post je neraskidivo povezan sa milostinjom i zato nas stari hrišćanski pisci uče da višak novca koji uštedimo na umerenoj ishrani u periodu posta možemo da udelimo kao milostinju siromašnim i bolesnim te tako uskrativši suvišno telu darujemo potrebno duši.

U vreme posta potrebno je da više hranimo svoju dušu molitvom i rečju Božjom nego li svoje telo hranom i telesnim uživanjima. Gospod nas uči u Evanđelju da se zli duhovi izgone jedino postom i molitvom. Zato i Crkva u vreme postova podstiče svoje vernike na usrdniju molitvu kako u hramovima, tako i u ličnim molitvama kod kuće. Nije dovoljno postiti samo delima i rečju, već i mislima. Kakva nam je korist od nečistih dela kada o njima strasno maštamo i naslađujemo se. 

Molitva uz telesni post najjače je oružje za borbu protiv strasnih pomisli i maštarija. U vreme posta vernici bi trebali da izbegovaju svako slavlje i zabavu, a supružnici i telesno opštenje. U postu se ne obavljaju venčanja, a dobro je u tom periodu maksimalno smanjiti i gledanje televizara i radija i to vreme iskoristiti u čitanju Svetog Pisma i drugih verskih knjiga.

Četiri velika godišnja posta:

1. Veliki post

2. Božićni post

3. Post sv. Apostola

4. Gospojinski post

Na dan 14. avgusta, u Srpskoj pravoslavnoj crkvi počinje Velikogospojinski post koji traje do 28. avgusta, do praznika Uspenja Presvete Bogorodice.

Gospojinski post je najkraći od četiri velika godišnja posta... čitajte na drugoj strani teksta!

PageBreak

Gospojinski post je najkraći od četiri velika godišnja posta i traje samo 15 dana, od 1/14. avgusta do 28/15. avgusta.

On je posvećen duhovnoj pripremi uoči praznika Uspenja Presvete Bogorodice. Ovaj post je strožiji od božićnog i apostolskog, te pravoslavni hrišćani zbog velikog poštovanja prema Presvetoj Bogorodici ovaj post poste kao i Veliki post, sve dane „na vodi", osim subote i nedelje kada je dozvoljeno ulje i vino. 

Jedino na Praznik Preobraženja Gospodnjeg jedemo ribu bez obzira na to u koji dan nedelje on pao. Ako sam praznik Uspenja padne u sredu i petak, ne mrsimo već i tada jedemo ribu, vino i ulje. U našem narodu postoji običaj da se mlado grožđe ne jede do Preobraženja Gospodnjeg, jer se toga dana u crkvama blagosilja grožđe i deli se narodu, kako navodi Bratija manastira Visoki Dečani.

Post je uzdržanje, dobrovoljno samoograničavanje u hrani, razonodi, opštenju sa svetom, post je izraz zahvalnosti Bogu za veliku iskupiteljsku žrtvu na Krstu, koju je prineo za nas sam Sin Božji, Gospod naš Isus Hristos.

Prisetite se duševnog stanja posle obilnog obroka, kad se po celom telu razliva lenjost i raslabljenost, glava postaje teška, svest otupljuje, a u duši se začinju telesni životinjski instinkti... Kako tu mogu da nam padnu na pamet misli o Bogu, pokajanju ili o molitvi? Prezasićeno telo postaje potpuni gospodar čoveka i otvara vrata mnogobrojnim nečistim strastima.

Post je najmoćnije oružje protiv robovanja telu, koje vojuje protiv nas, to je Bogom darovana mogućnost oslobađanja duhovnog bića čoveka kroz ograničavanje telesnog. O postu kao o jednom od sredstava za spasenje duše svedoči nam Sveto Pismo. Kada je Gospod zbog greha građana Ninevije osudio taj grad na uništenje, slično Sodomu i Gomoru i poslao im proroka Jonu da ih obavesti o tome, car Ninevije „...usta sa svojega prijestola i skide sa sebe svoje odijelo, i obuče se u kostrijet, i sjede u pepeo, i proglasi se, i kaza se po Nineviji po zapovijesti carevoj i knezova njegovijeh govoreći: ljudi i stoka, ...da ne okuse ništa ...niti da piju vode i da prizivaju Boga jako, i da se vrati svaki sa svoga zloga puta... Ko zna, eda se povrati i raskaje Bog i povrati se od ljutoga gnjeva svojega, te ne izginemo. I Bog vidje djela njihova, gde se vratiše sa zloga puta svojega, i raskaja se Bog oda zla koje reče da im učini, i ne učini„

(Knj. pr. Jone 4, 6-10).

Na ovom primeru se vidi da post kao izraz pokajanja i žalosti zbog učinjenih grehova, otklanja kod pokajnika gnev Božji. Međutim, post nije samo izraz pokajanja i iskupiteljska žrtva zbog greha.Evo, šta o postu kaže prepodobni Jovan Lestvičnik: 

„Post je prinuda koju vršimo nad prirodom i lišavanje grla naslade na koju je naviklo, gašenje plamena telesne požude, očišćenje molitve, svetilnik duše, stražar uma, spas od ogrubelosti, olakšica sna, zdravlje tela, vinovnik bestrašća, otpuštenje grehova, vrata i blaženstvo Raja“ (Lestvica, Pouka 14).

Uopštavajući gore navedeno, može se izvesti zaključak: post je jedno od najvažnijih sredstava za spasenje duše. Pri tome suština posta nije u tome da ne jedemo određenu vrstu hrane. Ako ne jedete meso, a satima sedite ispred televizora, to nije post. Ako vi za vreme posta idete u pozorište, na koncerte i druge ustanove za zabavu – to nije post.

Ako vi sami, uzdržavajući se od mrsne hrane (mesne i mlečne hrane) i razonoda, ipak osuđujete druge za njihov „nemaran“ život – to tim pre nije post. Post je uzdržanje od svega, što može da se ispreči između vas i Boga. Za vreme posta, hrišćani se uzdržavaju od intimnog bračnog života, post je povlačenje u svoju unutrašnjost i obitavanje tamo samo sa Gospodom, to je vreme samoanalize, pažljive retrospektive svoga života, period najaktivnijeg duhovnog rada na ispravljanju svojih nedostataka, iskorenjivanju strasti, očišćenju tela i duha. Za vreme posta Hrišćanin treba više pažnje i vremena da posveti odlaženju u crkvu, ličnoj molitvi, pomaganju bližnjima i činjenju dela milosrđa.

Neki Sveti Oci kažu za posti molitve da su dva krila, koja uznose hrišćansku dušu na nebo. Crkva je ustanovila ceo sistem postova, čije držanje od strane hrišćanina doprinosi njegovom uspešnom savladavanju duhovnih podviga, usavršavanju duše i zadobijanju božanske blagodati Svetoga Duha.

(odlomak iz knjige „Crkveni život za početnike“,

protojerej Aleksandar Torik, Svetigora, 2000)

Pokrovska crkva, Arhiepiskopija beogradsko-karlovačka

Pogledajte i FOTO-GALERIJU!

Izvor: SPC