U Svetloj nedelji posle Vaskrsa današnji dan u narodu zove se Zeleni četvrtak.

To je jedan od sedam četvrtaka koji se nižu od Vaskrsa do velikog hrišćanskog praznika Svete Trojice koje su naši stari praznovali moleći se Bogu da grad i nevreme ne unište letinu.

PROČITAJTE JOŠ: Narodni običaji: krstak pokazuje da li ćete se udati do sledećeg Đurđevdana

Do Drugog svetskog rata naši stari po selima strogo su pazili da se na ove četvrtke - zelene, nikako ne ore, a tog dana ni volovi nisu uprezali u jaram. Štaviše, tog dana stoku nisu ni uprezali u kola.

U Srbiji, čiji se krajevi razlikuju po šarolikim verovanjima i običajima, ovaj dan obeležava se na nekoliko načina od kojih su se neki održali, a neki su nažalost vremenom netragom nestali. Inače, Bela, Svetla ili Vaskršnja nedelja smatra se neprekidnim danom Vaskrsa. Zato je svakog dana bogosluženje isto kao i na Vaskrs.

Četvrtak među Srbima inače slovi za baksuzdan - svi osim ovog! Svetli četvrtak je jedini koji se po tradiciji smatra vrlo srećnim. Veruje se da su ovog dana sva mesta gde žive ale, kakakondžule i druge nečastive sile zaklopljene, da zemljom hodaju samo dobra božanstva, pa da zbog toga i ljudima danas dobro ide.

PROČITAJTE JOŠ: Za dug i srećan brak: priprema svadbe po najstarijim običajima

Ovog dana treba započeti posao, naročito onaj koji ne ide od ruke. Takođe, treba uputiti molbu za neku neostvarenu želju i ona će se ostvariti. U narodu je ovaj dan poznat i kao beli ili zeleni četvrtak i na njega se nije radilo.

Izvor: EPK/Wikipedia/Agencije