Kako je profesorka bez posla pokrenula svoj biznis: Sanja Milosavljević (36) mesi rezance o kojima svi pričaju

Mada joj je, znajući da voli da kuva, kariranu kecelju sa Sicilije odavno donela kao suvenir, prijateljica Jadranka predvidela je tim simpatičnim poklonom da će se Sanja Milosavljević (36) jednog dana stvarno oprobati u radionici za proizvodnju testenina. 

U radionici u mirnom kraju Zemuna, nedaleko od auto-puta, uz zvuke džeza koji je svirao sa laptopa, dočekala me je jedina radnica - nasmejana Sanja i ispričala mi svoju Priču sa dušom.    

- Ovde dolazim svakog jutra i ostajem dok ne završim posao. Otvorim prozore, pustim vazduh i muziku i napravim sebi idiličnu atmosferu za rad. Obično slušam bluz i džez, a kada sam neispavana ili neraspoložena, tada pređem na rokenrol, pa neretko i zaigram (smeh) – priča mi dok počinje svoj radni dan oblačeći kecelju s početka priče, stavljajući kapu na glavu i obuvajući specijalnu obuću.  

 - Ja sam devojka za sve: sama nabavljam brašno, jaja i povrće koje dodajem u testenine, sve ručno mesim i razvlačim, kontaktiram sa kupcima, razvozim proizvode po prodavnicama zdrave hrane i naplaćujem. Suprug ima svoj posao na kojem takođe radi po ceo dan, tako da ga ne opterećujem svojim biznisom – kaže. 

KAKO JE PROFESORKA SANJA MILOSAVLJAVIĆ OSMISLILA POSAO SA REZANCIMA, PROČITAJTE NA SLEDEĆOJ STRANI!

PageBreak

U vreme kada je osmislila ideju za Moje gnezdo, rodbina i prijatelji nisu u tu zamisao najiskrenije verovali, iako su znali da je Sanja nenadmašna u pravljenju lazanja i drugih specijaliteta od testa koje je spremala za svoje najbliže. Komentari karakteristični za balkanske zemlje tipa „nisi se valjda školovala da bi razvlačila rezance“ bili su uobičajeni, a čim su se Sanjine testenine našle u rafovima radnji, odnosno kada je dobila potvrdu kvaliteta od mušterija, „ploča je okrenuta na drugu stranu“, a njene nekada „lude ideje i igrarije“ postale su ozbiljan posao.  

- Pre nego što sam otvorila firmu radila sam u jednoj kompaniji koja se bavi zaštitom autorskih i srodnih prava. U jednom trenutku to mi je postalo veoma stresno i naporno, pa sam se konsultovala sa suprugom oko toga da li možemo da podnesemo da živimo od jedne plate i odlučila da dam otkaz. Nakon nekoliko dana, dok sam spremala ručak palo mi je na pamet da počnem da proizvodim testenine. 

Sve ovo je krenulo iz šale i bez dugoročnog plana, sa jedinom željom da radim ono u čemu ću da uživam. Počela sam da pravim rezance za koleginice sa posla, za mamine i svekrvine drugarice, komšije, poznanike i priča se proširila od usta do usta, da se na kraju rodio posao. Kada sam odnela proizvod na analizu u Batut, pre nego što sam dobila zvanično rešenje o testiranju namirnica, jedna doktorka me je pozvala i pitala gde može da ga kupi, jer je reč o proizvodu od osnovnih sirovina, bez soli, aditiva, konzervansa i veštačkih boja. 

Svi pamtimo da su nam bake govorile da hleb mora da se umesi sa dušom, da bi lepo narastao i kasnije se ispekao. Slično je i sa rezancima i taljatelama, potvrđuje mi Sanja.

- Nema ovde neke fame i tajne - ja koristim mamin stari recept za rezance za supu, a jedini sastojci su pšenično belo, integralno brašno, speltino brašno ili pšenična krupica, jaja i voda. 

Ako hoću da obogatim testenine dodajem koprivu, spanać, kurkumu, šargarepu, paradajz, sipino mastilo, alevu papriku i kakao - za slatke testenine. Brašno mora da se voli, ne sme da se lupa i trese, jer dok radite prenosite svoju energiju u testo – otkriva mi ova vredna žena.

Sanjini proizvodi za sada se mogu kupiti u nekoliko prodavnica zdrave hrane u Beogradu, a ona ne sanja o fabričkoj proizvodnji. Dodaje da je pokreće ljubav ka radu, a u kombinaciji sa kreativnošću, postaje i više nego zadovoljna.  

- Drago mi je kada me pozove neka zadovoljna mama da mi kaže da je njeno dete smazalo pun tanjir testenina, da se sa njima igralo i da je od kutije napravilo bojanku. Kada se bavite privatnim poslom, iako to u priči drugima deluje sjajno, uvek je reč o finom štelovanju onoga što vi možete i onoga što tržište traži. 

PROČITAJTE JOŠ: Jelena Đoković, više od žene tenisera: Lepota nije moja tema

Privatni posao je kao EKG – malo ide gore, a malo dole, a vaše je da bude budete spremni na sve i da nađete zadovoljstvo i u gornjim i u donjim grafikonima. Od megalomanskih ideja važnije mi je da se ljudi oslobode straha od hrane, da mogu bezbrižno da je jedu, da biraju šta će i kada da jedu. Volela bih da mogu da zaposlim nekoga i da mu dam pristojnu platu. Ovaj rad nije lak, u njega treba uložiti snagu i zato mora da se ceni – ispričala mi je Sanja o svojim željama i planovima. 

SVE FOTOGRAFIJE POGLEDAJTE U FOTO-GALERIJI!

Tekst: Nenad Blagojević

Izvor: Priče sa dušom