Više od četvrtine ukupnog broja malih i srednjih preduzeća u Srbiji vode žene, koje se na samostalni biznis najčešhe opredeljuju iz nužde, uglavnom kada ostanu bez posla, piše Tanjug 17. avgusta 2014. godine.

Jedna od njih je i Svetlana Vučković, diplomirani ekonomista, sada vlasnica agencije „Nana S. V“ iz Beograda, koja se bavi pre svega brigom o starima. 

Pre dve godine za svoj rad je dobila priznanje „Žena za 10“ za društveno odgovorno poslovanje koje joj je dodelila Oportjuniti (Opportunity bank), a potom je usledilo i priznanje Udruženja poslovnih žena "Cvet uspeha za ženu zmaja“ - namenjenu najboljem modelu zapošljavanja.

Svoj biznis je započela sa jednom saradnicom, a sada u njenoj agenciji radi više od 20 žena koje su pre toga bile na spisku Nacionalne službe za zapošljavanje. One svakodnevno pružaju pomoć starima u opštinama Stari grad i Vračar, gde inače i živi najveći broj pripadnika “trećeg doba”.

Vučkovićeva priznaje da je u svet biznisa ušla iz nužde jer je u 47. godini života ostala bez posla. Njena sudbina se ne razlikuje od drugih žena koje se nađu u sličnoj situaciji, a pošto plata njenog supruga nije bila dovoljna za višečlanuu porodicu, u kojoj je tada bilo i studenata, Vučkovićeva je odlučila i osnovala agenciju “Nana”.

Podsticaj je bio to što su suprug i ona imali iskustvo u tom poslu vodeći brigu o najstarijim članovima u svojoj porodici.

"Sada je to osnovna delatnost moje firme. U početku imate neku viziju… Ovo je uslužna delatnost, a za materijalnu nadoknadu morate nešto i da pružite... Počela sam sa jednom saradnicom i što sam više ulazila u problematiku uvidela sam da ne postoji sistem socijalne zaštite starih ljudi“, ispričala je Vučkovićeva za Tanjug.

Na sledećoj strani pročitajte kakve sve usluge pružaju gerontodomaćice i koliko je ovo zanimanje potrebno u Srbiji.

PageBreakMnogo je, priča, uložila u svoje usavršavanje, pratila je kako se to radi u drugim zemljama, analizirala iskustva sličnih delatnosti, pročitala dosta stručne literature i napokon se odlučila i “uhvatila u koštac” sa ovim po svemu veoma delikatnim poslom. Najpre je, kaže, odabrala saradnike I pružila im adekvatnu obuku i nikada se nije pokajala.

"Nisam se pokajala, jer jednostavno kad uđete u sve ovo, to vas nekako vuče. Mnoge žene kažu da rade iz humanih razloga. Da, iz humanih razloga, ali one dolaze ovamo da bi se zaposlile, da bi pomogle starim ljudima i za taj ne tako lak posao primaju nadoknadu“, kaže sagovornica Tanjuga.

Priliku za zaposlenje je pružila ženama u srednjim godinama koje, kako je primetila, najproduktivnije godine provode na Birou za zapošljavanje.

Njene saradnice se, ističe, trude da dokažu da starost nije bolest, već etapa u životu svih nas koja može da pričinjava i zadovoljstvo ukoliko postoji neko ko može da pomogne.

"Naše gerontodomaćice često postaju najbolje prijateljice našim korisnicima, a ponekad smo i jedini koji otvaraju njihova vrata“, ispričala je Vučkoviheva, čija je agencija "pionir" u ovom poslu.

Kao takva njena agencija je imala i teških perioda. Nedavno je, naime, zbog privremenog finansiranja Gradske uprave da delatnost ostala bez dovoljne materijalne podrške, a po Zakonu o socijalnoj zaštiti nosioci usluga odnosno pomoći u kući prvenstveno su lokalne zajednice. 

Inače, oko 25 gerontodomaćica "Nane" obilazi više od 200 korisnika, a Vučkovićeva se nada da će novi zakon o socijalnoj zaštiti omogućiti povećaje broja zaposlenih u njenoj agenciji i proširenja broja korisnika.

"Nažalost socijalna delatnost je u suštini siromašna delatnost i usluge koje mi pružamo nisu svima dostupne”, kaže Vučkovićeva istakavšii da im je najveća konkurencija “crno tržište”.

Statistiska, kaže, pokazuje da veliki broj grdajana u Srbiji ima potrebe za ovakvom vrstom usluge, a da svaka peta opština u Srbiji još nema uspostavljen ni sistem za razvijanje delatnosti.

Usluge gerontodomaćica su raznovrsne, pa se najpre sačini tzv. “lični plan” koji moži da sadrži sve usluge - od nabavke namirnica, lekova, održavanja higijene domaćinstva, pripremanja lakih obroka, održavanje higijene odevnih predmeta, podrške u kretanju u prostoru I van njega, overavanje recepata...Ne retko, priča Vučkovićeva, starijim osobama, koje su usamljene, potrebno je samo društvo.

Uočljivo je, dodaje, da se u poslednje vreme javljaju osobe kojima je potrebna nega i pomoći u održavanju lične higijene, a reč je veoma bolesnim, polupokretnim i nepokretnim građanima, koji su najčešće prepušteni sami sebi.