Popularna glumica Milica Milša (52) koju publika trenutno prati u domaćoj seriji „Igra sudbine“ kao Adu Kanački, u intervjuu za Glossy priča o detaljima svoje borbe protiv COVID-19, trenucima nemira i nespokoja koje je osetila kada joj se i suprug razboleo, ističe kako kod ove bolesti ne važi pravilo da vam je svaki dan sve bolje i da je strah prisutan sve do onog trenutka dok virus ne napusti vaše telo, te savetuje svima da ako osete simptome ne gube vreme i odmah počnu sa lečenjem, jer posle može da bude kasno.
Milica otkriva koliko joj je teško padala razdvojenost od supruga i kako je to preživela, emotivno se priseća svog kolege Ivana Bekjareva koji je preminuo pre par nedelja, otkriva kako izgleda jedan dan na setu „Igre sudbine“ pod trenutnim izmenjenim okolnostima, kada se vraća na snimanje, te koje su joj stvari obeležile ovu godinu.
Koji su bili prvi simptomi korona virusa sa kojima ste se susreli?
Mene je samo malo zabolelo, zagolicalo grlo, posle sam dobila temperaturu, koja nije bila viša od 37.5. Temperaturu sam imala nekih 4, 5 dana, počela sam da kijam i izgubila sam zatim čulo mirisa koje mi se relativno brzo vratilo.
Da li je bio prisutan strah?
Jeste, strah, neizvesnost... U ovoj bolesti ne važi pravilo da vam je svakim danom sve bolje, pogoršanje se može desiti i desetog dana, niste zapravo sigurni sve dok virus ne napusti vaše telo.
Preležali ste koronu kod kuće. Ko vam je bio najveća podrška?
Porodica, prijatelji i fanovi, ali moj drug i kolega Miki Damjanović je bio tu i za mene i Žarka bukvalno 24 časa.
Kako ste uspeli da zadržite pozitivan i vedar duh tokom tih dana?
Sve dok je Žarko bio kod kuće vedar duh je postojao, njegovim odlaskom u bolnicu u mene se uvukao nemir i nespokoj iako sam znala da je u pravim rukama i na pravom mestu, znala sam da mu se stanje pogoršalo i mnogo sam brinula. Hvala Bogu i divnim doktorima i svom medicinskom osoblju VMC Karaburma što su spasli Žarka.
Rekli ste da ste se osećali kao da imate „osmog putnika“ u sebi, vanzemaljca koji rovari, buši i ruši po vašem telu, a da ne znate zapravo šta čini sa vama. Kako se sada osećate?
Od kako sam se pozdravila sa tim vanzemaljacem zvanim korona virus, odahnula sam, više nisam strepela da li će se nešto loše desiti, kuda će se i kako ova još uvek nedovoljno poznata, a smrtonosna bolest razvijati. Odahnula sam, znala sam da će mi sad svakim danom bivati sve bolje.
Vaš muž Žarko Jokanović je takođe preležao korona virus, ali u bolnici. Šta vam je najteže padalo u tim trenucima?
Razdvojenost zbog toga što je njemu loše, briga, neizvesnost, to me je sve razaralo, molila sam se Bogu samo da živ dođe kući.
Da li i u kojoj meri vam se život promenio posle korone?
Usporili smo ritam, sve radimo polako, nema velikog naprezanja i ne sme se nositi ništa teško još bar mesec dana.
Šta biste savetovali ljudima u ovim danima kada virus hara najvećim intenzitetom?
Da čuvaju i sebe i druge, da znaju da virus postoji i da čim osete bilo šta što nije njihovo zdravo stanje odmah potraže savet lekara, urade krvnu sliku, CRP i D-dimer i, naravno, snime pluća. U ovoj bolesti je bitno ne gubiti vreme i odmah početi sa lečenjem jer neće proći sama od sebe, a posle može biti kasno.
Kako izgleda jedan dan na setu serije "Igra sudbine" i u kojoj meri je čitava situacija sa koronavirusom uticala na samo snimanje serije?
Pošto se nekolicina nas glumaca a i članova ekipe zarazila od kolege koji se zarazio takođe od kolege u pozorištu, snimanje smo prekinuli, ali vraćamo se 16. decembra ponovo u studio i nastavljamo punom parom. Sve ovo što trenutno gledate snimljeno je bar pre tri meseca. Mi na setu provodimo po 12 sati dnevno, lepo radimo i družimo se, zahvalna sam našoj producentkinji Ceci Drinjaković na ovakvom timu koji je okupila.
Koliko se po temperamentu razlikujete od lika Ade Kanački koji tumačite? Koju njenu osobinu biste voleli da imate, a koju nikada ne biste mogli da pripišete sebi?
Kao što nisam ni jedan svoj lik koji sam tumačila, tako nisam ni Ada Kanački, mada sa njom ima zaista dosta dodirnih tačaka. Baš kao i ona ujedam kao ris za dve stvari porodicu i pravdu, ali nisam tako jaka kao ona.
Pre nekoliko nedelja nas je napustio glumac Ivan Bekjarev. U kakvom sećanju će vam ostati i po čemu ćete ga pamtiti?
Jako me je pogodio Ivanov odlazak, on je bio zdrav čovek pun snage i planova. Sa Ivanom sam se poslednji put videla na Moninoj modnoj reviji u martu pre korone, tu smo pričali poslednji put. Imala sam tu sreću da sam igrala Anđu u predstavi Sumnjivo lice B. Nušića koju je on režirao. Premijeru smo imali u prepunom Sava centru pre par godina. Pamtiću ga po vedrini i optimizmu, i naravno po nezaboravnim ulogama koje nam je svima poklonio.
Koja je najlepša stvar koja vam se dogodila ove godine?
Igra sudbine, definitivno, a i preživeli smo koronu, hvala Bogu.
Polako nam se približavaju praznici. Šta vam je prva asocijacija na praznične dane i da li imate neki poseban praznični ritual?
Volim praznike, volim novogodišnju euforiju, da sve okitim i da sve šljašti, to me vraća u detinjstvo. Nadam se da će nam svima ova godina nova doneti zdravlja i više radosti i sreće od prethodne.
Tekst: Viktorija Samardžić
Izvor: Glossy