Jelica Sretenović: Ništa nemamo od pesimizma

Sala Pozorišta Slavija tokom trećeg izvođenja nove predstave Pravac Evropa bila je krcata, a osim publike i jedna od glavnih junakinja Jelica Sretenović (59) potvrdila nam je da su pozorišni komadi o aktuelnoj situaciji gledaocima veoma zanimljivi.

- Uvek ih doživljavam drugačije. Aplauzi predstavljaju zahvalnost publike za vaš uloženi trud i rad i to je najlepše zadovoljstvo koje može da vam se desi na sceni, a pogotovo u toku predstave.

Predstava "Pravac Evropa" dotiče sve bolne segmente naše svakodnevice: sudstvo, Skupštinu, korupciju, rijaliti šou, odnose u pozorištu... Pratite li trenutno popularne rijaliti programe?

- Nemoguće je ne pogledati ih bar nakratko, ali mi, priznajem, ne drže pažnju. Ljudi koji su tamo nisu nikakvi „vipovci“, već su najčešće nekad bili poznati pa su sada ušli zbog novaca, ili da održe tu svoju slavicu.

I sami ste učestvovali u rijalitiju "Prvi kuvar Srbije", ali doduše niste provodili sve vreme sa učesnicima zatvoreni na jednom mestu.

- Po ceo dan smo snimali po nekoliko emisija u studiju u Šimanovcima - bilo je veoma naporno. Dešavalo se da na kraju nisam znala ni recept ni šta ću i kako ću dalje. Potpuno ludilo! Mogu misliti kako je ovima na Farmi koji su mesecima sa istim ljudima na jednom mestu. To je sigurno i psihički teško izdržati.

Koliko radite u poslednje vreme? Da li ste zadovoljni poslom?

- Nažalost, ne radim dovoljno, a imam snage za više rada. Ali situacija je svugde ista, a u kulturi je posebno paklena. Iako se danas slabo snima srećna sam jer se uvek potrudim da radim dovoljno i da uvek znam da imam posla. Zato mi je pozorište bitno jer mi daje kontinuirani rad. Snimili smo nastavak "Vojne akademije" koji će uskoro početi da se prikazuje, a moja uloga kuvarice proširena je u drugoj sezoni.

I u "Prvom kuvaru Srbije" i u "Vojnoj akademiji" ste za šporetom? Volite li kuhinju i u svom stanu?

- Ima tu nešto, neki ciklusi postoje. Neverovatno (smeh). U rijalitiju sam prihvatila da kuvam, a u seriji sam izabrana da budem kuvarica. U svojoj kuhinji se dobro snalazim, pa bilo bi glupo da je drugačije (smeh). Privlači me spremanje hrane, ali samo kad sam inspirisana za to.

Na sledećoj strani pogledajte kako se Jelica snalazi kao baka i saznajte o njenom odnosu prema novitetima tehnologije i internetu.

PageBreak

Kakvi ste kao baka? Koliko često viđate svog unuka koji živi u Švedskoj?

- On je u Stokholmu, ima 17 godina i druga je godina gimnazije. Odem kod njih dva puta godišnje, mada oni češće dođu ovamo jer su tamo svako malo neki raspusti. Stokholm je divan grad, a Švedska uređena zemlja u kojoj su ljudi nasmejani. Potrebno je navići se da vam neko ide u susret i smeši se, za razliku od sivih lica i ljudi koji u Srbiji idu gradom i pričaju sami sa sobom. I dalje sam upućena u unukovo odrastanje, s tim što sada imamo druge priče u kojima dolazi do diskusija i razmene mišljenja. Često se čujemo preko skajpa.

Nekim vašim vršnjacima teško padaju promene i prihvatanje novih tehnologija. Kako se vi snalazite sa tim?

- I mene to u početku nije interesovalo. Mada, vidim da i vi nemate bolji telefon od mene (smeh). Šalim se. Navikla sam se na ovaj sa „tač skrinom“, mislila sam da Gugl nikad neću koristiti, ali mic po mic savladah ja i to. Stvarno je korisno.

Imate li profil na fejsbuku?

- Imam neki lažni koji mi je neko otvorio. Nisam još stigla do tviterisanja, a i ne bih time da se bavim, pravo da vam kažem.

Dugo ste živeli u kući, a već desetak godina u stanu. Zbog čega ste odlučili da promenite mesto stanovanja?

- Shvatila sam da je kuća velika obaveza. Ko će da kosi onoliku travu (smeh). Iako sam rođena Zvezdarka nije mi prijao taj kraj pa sam se vratila na Vračar bez kojeg ne mogu.

Kako uspevate da budete optimista u današnjici?

- Divim se ljudima koji kažu da su pesimisti jer je to danas veća mudrost. Ali od toga nemate ništa. Dovoljno je sivila oko nas tako da je dragocenije da svako, koliko može, unese malo vedrine u svoj život.

Nenad Blagojević