Bračni par Šimunec: Grčka u srcu

Vrela leta, predivne plaže, čisto smaragdno more, atraktivna ostrva, zelenilo, vrhunsko maslinovo ulje, sirevi, vina, muzika... I, naravno, gostoljubivi ljudi kojima se na pomen Srbije odmah izmami osmeh. Sve to uticalo je da poznati novinari i putopisci Majda (53) i Zvonimir Šimunec (61) koji su napisali knjigu "Pogled sa Olimpa" zavole Grčku i njenu prestonicu Atinu u kojoj se, kako kažu, niko ne oseća kao stranac i nikada ne ostaje gladan jer kafane rade do jutra - ali i da se slože sa izjavom čuvene grčke glumice Meline Merkuri: "Ko nije video Grčku, kao da nije ni živeo."

Kome ste prvo dali da pročita rukopis pre objave?

Majda: Svaki tekst koji Zvonko napiše za "Večernje novosti" ili ja za "Radio Beograd", damo onom drugom da pogleda i eventualno nešto sugeriše. Tekst knjige je prvo pročitala lektorka Živana Rašković, a zatim i Dejan Mihajlović, urednik u Laguni. Želeli smo da naš doživljaj Grčke približimo ljudima u Srbiji, ali i da ostavimo i pisani trag o naših 20 grčkih godina i da našoj deci Matiji i Sofiji, kojima smo posvetili Olimp, poručimo da nikada ne zaborave zemlju koju su zavoleli kao drugu domovinu, u kojoj su odrasli, školovali se i najzad, postali odrasli ljudi.

U kom pogledu vam je Grčka promenila živote?

Majda i Zvonimir: U Atinu smo došli pre 20 godina, gotovo slučajno. Hteli smo da nakratko pobegnemo od oluje rata i ludila koja se nadvijala nad našom zemljom. Nismo nikada javno pričali o tome, niti smo se žalili, ali smo bili primorani da odemo. Nekim ljudima u RTS-u tada nisu se previše dopadala naša prezimena, nisu, govorili su, zvučala dovoljno srpski, pa nismo bili podobni. Bilo je tu i drugih prozivki i pretnji, ali sramota nas je da čak i posle toliko godina, pričamo o tome. Znamo da to nije dolazilo od normalnog i finog sveta, ali u to vreme taj svet, nažalost, nije odlučivao ni o čemu.

Na sledećoj strani, pročitajte više o aktuelnim planovima para Šimunec.

PageBreak

I onda, sticajem okolnosti krenuli ste put Grčke.

Majda: Tamo je već živeo Zvonkov školski drug, Miša Krstić iz Leskovca. On, njegova porodica i sestra Ceca, udata za Grka Apostolisa, mnogo su nam pomogli u tim, za nas dramatičnim danima otpočinjanja novog života u petomilionskoj metropoli. Ostavili smo posao koji smo voleli, uspešne karijere TV voditelja kultne emisije Da pitamo zajedno koja nam je donela veliku popularnost, i došli da počnemo bukvalno od nule. Bili smo čak i ispod nule. Ja sam imala 33 a Zvonko 41 godinu. Malo je reći da nam je bilo teško. Ali, muke često umeju i da nas ojačaju. Zahvalna sam bogu što smo živi i zdravi, što smo uspeli da iškolujemo decu i što smo ostali u našoj profesiji.

Da li razmišljate o preseljenju u Srbiju?

Majda i Zvonimir: U poslednje vreme intenzivno, jer nam sin živi u Beogradu. Čekamo da naša ćerka Sofija u decembru diplomira na fakultetu. Verovatno neće biti ni najjednostavnije otići iz Atine posle 20 godina, ali za nas, više nema svrhe ostajati.

Ko je u porodici prvi naučio grčki jezik?

Majda: Naš tada sedmogodišnji sin Matija, a potom Zvonko koji ga dobro govori. Više je bio u kontaktu sa Grcima i brinuo o egzistenciji, a ja sam prvih godina uglavnom bila sa decom. U Grčkoj sam i naučila da kuvam, a i družila sam se s našim ženama, tako da je moj grčki u porodici najslabija karika.

Zvonimire, kako vi kao direktor projekta "Montevideo, Bog te video" postižete sve obaveze iz Grčke?

Zvonimir: Sve vezano za "Montevideo" obavljao sam u Beogradu. Inicijalna kapisla za projekat je „zapaljena“ baš u Atini. Moj kolega Vlada Stanković mi je na jednom ručku, u kafanici u blizini Sintagme, ispričao kako ima nameru da napiše knjigu o istorijskom uspehu naših fudbalera na Prvom svetskom prvenstvu. Sve ostalo sada već spada u istoriju jednog fantastičnog projekta.

Tekst: Nenad Blagojević