Preminula je Olivera Katarina, jedna od najvećih diva domaće glume i muzike, žena koja je svojim glasom, harizmom i talentom osvojila ne samo publiku bivše Jugoslavije, već i svet. Njena karijera ostavila je neizbrisiv trag u istoriji filma, a među najblistavijim trenucima zauvek će ostati nastup na Kanskom festivalu, gde je postala prava senzacija.
Godine 1967. Olivera Katarina stigla je na Kanski festival kao članica ekipe filma "Skupljači perja", reditelja Aleksandra Saše Petrovića. Na crvenom tepihu pojavila se zajedno sa legendarnim Velimirom Batom Živojinovićem, predstavljajući ostvarenje koje je osvojilo Veliku nagradu žirija, jedno od najvećih priznanja festivala.
Međutim, nije samo uspeh filma privukao pažnju svetske javnosti. Olivera Katarina je izvođenjem romske pesme "Đelem, đelem" oduševila publiku i kritiku, ostavljajući snažan utisak na sve prisutne.
Posebnu čast dobila je kada je pozvana da nastupi na završnoj ceremoniji Kanskog festivala. Na istoj večeri publiku su zabavljale i svetske zvezde Nana Muskuri i Dajan Vorvik, a nastup jugoslovenske umetnice bio je jedan od događaja o kojima se dugo govorilo.
Uspeh u Kanu otvorio joj je vrata najprestižnijih evropskih scena. Ubrzo je nastupila u čuvenoj pariskoj dvorani Olimpija, gde se među publikom našao i slavni slikar Salvador Dali. Prema svedočenjima, bio je toliko očaran njenim glasom i pojavom da joj je klečeći odavao priznanje i dugo aplaudirao.
Pola veka kasnije, Olivera Katarina ponovo se vratila u Kan. Povodom 70 godina festivala, 2017. godine prisustvovala je projekciji digitalno restaurisane verzije filma "Skupljači perja". U dvorani Bunjuel još jednom je izvela "Đelem, đelem", a publika ju je nagradila dugotrajnim aplauzom.
Olivera Katarina, rođena kao Olivera Petrović u Beogradu, odrasla je u Pop Lukinoj ulici u porodici u kojoj je muzika bila sastavni deo svakodnevice. Često je govorila da je progovorila i zapevala gotovo u isto vreme. Njeni roditelji, Budimir i Katarina, po kojoj je kasnije uzela umetničko ime, rano su uočili njen talenat. Ipak, otac nije bio oduševljen njenom željom da se bavi glumom, pa čak ni time što je kao devojčica pohađala časove baleta.
Sudbina je, međutim, imala drugačije planove. Kada devojčica koja je u školskoj predstavi trebalo da igra Pepeljugu nije mogla da nastupi, Olivera je uskočila kao zamena. Taj trenutak bio je presudan, tada je shvatila da je scena mesto kojem pripada.
Po završetku Druge ženske gimnazije, na očev nagovor upisala je Pravni fakultet, ali se na njemu nije dugo zadržala, prenosi Naj žena. Nakon boravka u Parizu vratila se u Beograd i upisala Pozorišnu akademiju, čime je započela put koji će je odvesti među najveće umetnice ovih prostora.
Karijeru je gradila na filmu, u pozorištu i muzici, ostavljajući iza sebe uloge i interpretacije koje su obeležile domaću kulturnu scenu. Ostaće upamćena kao umetnica jedinstvene energije, prepoznatljivog glasa i neponovljive harizme, čije će ime zauvek biti povezano sa najvećim uspesima jugoslovenske kinematografije.
BONUS VIDEO