- Desanka Maksimović je već imala 35 godina, bila profesorka u gimnaziji, a još se nije bila udala...
- Sreća je htela da sretne Sergeja, ono "čudo kojem se nadala".
Sve se odigralo baš kao u stihovima… „Sreća je lepa samo dok se čeka, kad od sebe samo nagoveštaj da…“
Na svoju prvu i najveću ljubavDesanka Maksimović čekala je dugo i strpljivo. A onda je ona konačno stigla i to u liku lepog ruskog emigranta Sergeja Slastikova.
Kada je Desanka Maksimović konačno pronašla ljubav svog života, već je bila „devojka u ozbiljnim godinama“. Bila je poznata pesnikinja, profesorka u Prvoj ženskoj gimnaziji i mnogi su se pitali zašto se već nije udala.
Ipak, ona je čekala…
Mnogo godina kasnije, u jednom intervjuu za NIN, Desanka je govorila o tome kako je upoznala svog supruga, čoveka sa kojim je provela život i koji je bio njena prva i najveća ljubav. Bilo je to dvadesetih godina 20. veka…
– Pozvali su me Rusi jednog dana da u njihovom klubu održim predavanje i pročitam nekoliko svojih pesama. Tu sam upoznala Sergeja. Da li je to bila ljubav na prvi pogled? Verovatno! Ali, sigurno, moja prva ljubav i prvi muškarac s kojim sam se poljubila. Bila sam već zrela devojka. Kasnije smo se zbližili – pričala je slavna pesnikinja.
Lepi, skromni ruski emigrant Sergej Slastikov, koji se bavio glumom i prevođenjem i povremeno pisao pesme, bio je čovek kog je Desanka čekala. Kažu da je on odmah hteo da oženi pesnikinju, ali da ga je ona u prvi mah odbila. Jer, kao najstarija u porodici, imala je obavezu da vodi računa o braći i sestrama.
Sergej je to razumeo.
– Strpljivo je čekao dan kada smo se napokon venčali i zasnovali svoj dom – pričala je kasnije Desanka.
A onda je došao i taj dan.
Desanka i Sergej venčali su se u avgustu 1933. Njoj je bilo 35 godina i iako su po svemu delovali kao skladan i divan par, bilo je i onih koji su bili iznenađeni izborom pesnikinje – zar tako obrazovana i pametna nije mogla da nađe bolju priliku od „sirotog ruskog emigranta“?
Desanka je odgovorila u dve rečenice:
– Ja sam se udala za čoveka kojeg je moje srce tražilo, bez obzira na to što je bio siromašan. U njemu sam našla ono što sam želela – odgovarala je Desanka.
Umela je da kaže i da je Sergej bio „čudo kojem se nadala i ljubav o kojoj je dugo sanjala i pisala“. Jednom kada su se sreli, njena duša ga je prepoznala.
O Sergeju se danas ne zna mnogo. Čovek koji je čitav život proveo u senci slavne supruge bio je zadovoljan time da joj bude podrška i stena na koju uvek može da se osloni. Poznato je da je odbio posao u pozorištu u Skoplju jer Desanka nije mogla da se preseli, a nisu želeli da se razdvoje.
Umesto toga, zaposlio se u izdavačkoj kući „Prosveta“ kao prevodilac ruskog jezika. Tokom karijere preveo je četrnaest knjiga, a pomalo je i pisao, uglavnom poeziju za decu. Tada se potpisivao kao Sergej Slastikov Kalužanin.
Par nije imao dece, ali to im nije smetalo. U stanu u današnjoj Ulici Kralja Milana u Beogradu stvorili su svoj mali raj koji spoljašnji svet nije mogao da poremeti.
Sergej Slastikov preminuo je 1976. godine. Voljena supruga ga je nadživela za skoro dve decenije. Nikada se nije ponovo udavala i do kraja života je o njemu govorila sa ljubavlju i poštovanjem. Kada je došlo vreme da krene za njim, nije se osvrnula.
Desanka Maksimović umrla je 1993. Danas počiva zajedno sa suprugom u njenoj voljenoj Brankovini. Grob večno zaljubljenih krasi maketa ruske crkve – večni podsetnik na jednu veliku ljubavnu priču i bajku koju su oboje za života ispisali. Pročitajte i koga je voleo naš čuveni Raša Popov.
BONUS VIDEO:
Tekst: Istorijski zabavnik / Lepa&Srećna / Jasmina Glišić