Saša Popović preminuo je 1. marta nakon kratke borbe sa opakom bolešću. Bio je muzički mag koji je iznedrio brojne muzičke zvezde, osnovao Grand Produkciju, imao je viziju i može se reći, stvorio jednu novu muzičku eru. Međutim, iako je bio stručnjak za biznis i muziku, i Saša je imao neke želje koje nije uspeo da ispuni.
Saša je rođen 1954. godine u Novom Sadu, a detinjstvo je proveo skromno, u parohijskom domu pored Nikolajevske crkve. Živeo je sa roditeljima, bakom, dekom i starijom sestrom. Baš u Novom Sadu pokazao je veliku sklonost ka fudbalu i sanjao da postane veliki fudbaler.
Nesuđeni fudbaler
"U velikoj crkvenoj kući živela je naša i porodica mog strica. Pored nas je bila ugostiteljska škola koja je u porti imala sportsko igralište. Čim bih ustao, izlazio sam sa loptom na teren, žonglirao sam besomučno, po pet hiljada puta sam udarao loptu da ne padne na zemlju. Igrao sam fudbal u pionirima Vojvodine i moja životna želja je bila da budem fudbaler, kao Šeki, koji je bio vrhunski zabavljač na terenu sa njegovim fintama. Interesantno je da sam upisao gimnaziju, prvenstveno jer su moji roditelji želeli da je završim i da posle budem pravnik, odnosno advokat", govorio je svojevremeno Saša i daodao da je i u muzičku školu išao po volji roditelja, ali da je nije voleo.
Međutim, jedan dan u školi sve je promenio.
"Išao sam u muzičku školu, koju nisam voleo. Drugovi su me zezali:'Ej, gledaj ga, ide da svira harmoniku, a mi idemo u provod.' Sutradan sam doneo harmoniku u školu i odsvirao nekoliko pesama. Profesorka me je nahvalila, pa su sve njene kolege tražile da sviram i na njihovim časovima. I drugari su bili oduševljeni. Od tada sam svuda sa sobom nosio instrument i zavoleo ga! Ali već sa 17 godina morao sam da biram da li ću da nastavim da treniram fudbal ili da se bavim muzikom. Izabrao sam muziku", govorio je Popović kom je žal iz mladosti i neostvarena želja ostao fudbal.
Želja za unucima
Saša Popović je sa suprugom Suzanom Jovanovićem imao ćerku Aleksandru, ali i pevačicinog sina iz prvog braka kog je prihvatio kao svoje dete. U jednom od svojih poslednjih intervjua rekao je da mu je jedina želja da dobije unučiće.
"Suzana je u kući sa mnom. Ćerki i sinu kupili smo stanove, lokale i garažna mesta i obezbedili smo ih. Važno nam je da budemo blizu. Pošto sam penzioner, da me neko obilazi pod stare dane, a i mi da budemo blizu njih, daće Bog da i unuci da dođu", govorio je Saša.
Nažalost, nije dugo stigao da uživa u penzionerskim danima i želja da dočeka unuke ostala je neispunjena.
Pročitajte i koje škole su završili Saša i Suzana.
BONUS VIDEO:
