Ljubinka Klarić: Sin preči od karijere

U svega nedelju dana glumica Ljubinka Klarić (34) imala je dve premijere, crnu komediju Luna-park u Beogradskom dramskom pozorištu u kojoj igraju i Olga Odanović, Nataša Marković i Dubravko Jovanović - i ljubavnu filmsku dramu "Ljubav dolazi kasnije" gde joj je partner Aleksandar Bjelica, a koja se u aprilu 2013. godine daje u bioskopima.

- Ona je ušla u „mašinu” advertajzinga, kompanija, brzog života i posvećenosti poslu, zbog čega ne može privatno da se sabere. Iako je naizgled u prošlosti završila ljubavnu priču sa jednim muškarcem, rasplet se dešava tokom jedne noći kada odlaze na večeru...

Pre serije "Moj rođak sa sela" koju su pratili milioni gledalaca, širokoj publici ste bili poznati iz drugih filmova i serija. Da li vam je u karijeri nedostajalo još TV projekata?

- Ne mislim da je moja karijera počela od Rođaka, daleko od toga, i ranije me je bilo na ekranu u onoj meri u kojoj je potrebno. Pružale su mi se prilike da radim svoj posao kako treba a ne da „zasijam” na trenutak pa da nestanem. Drago mi je ako su putem te gledane serije ljudi još više saznali za mene (smeh).

Gleda li vas vaš sin Konstantin u reprizama "Rođaka"?

- Kad me vidi na ekranu, kaže: „Vidi, mama!“, ali to mu nije previše interesantno. Pošto ga više zanimaju neke dečje stvari, bude mi žao što nisam snimila neku dečju seriju ili sinhronizovala crtani film.

Da li je velika prednost kad kao glumica možete detetu da priredite pozorište u kući?

- To je utoliko lepše jer umem da se igram i da maštam, i onda je Kosti zabavno.

Dok svi nekuda žure i „troše živce”, čini nam se da vi sve postižete bez nerviranja. Da li je odgovor u postavljanju prioriteta?

- Nemoguće je podjednako biti uspešan u poslu i porodici. Koliko god da se trudite, na kraju ćete u jednoj od te dve oblasti nedostajati. Ne verujem u super-mame! Svaka žena koja je i majka zna da, ne računajući obaveze na poslu, nimalo nije lako vaspitavati dete, kao i da to zahteva vreme, strpljenje i dobro raspoloženje.

PageBreak

Ali, današnje karijere traže veću posvećenost njima nego porodici...

- Da, i čak ukidaju mogućnost da se posvetite porodici kako bi trebalo. Zahvaljujući poslu kojim se bavim mogu da provedem više vremena sa svojim detetom i da biram da li ću da budem sa njim ili da se bavim ovim poslom. Izabrala sam Kostu i to me čini neverovatno srećnom.

Ipak, redovno vas gledamo u svim vašim predstavama.

- Ne znam kako bih iskombinovala vreme da radim od devet do pet. Moj sin ima sreću da ga ispratim i sačekam iz vrtića, da bude tamo samo koliko mu je potrebno, da ručamo zajedno i da provodimo vreme do njegovog popodnevnog spavanja i da kasnije idemo napolje, u igraonicu ili vikendom u pozorište. Tako bi trebalo da bude u celom našem društvu, mada kad malo bolje razmislim mi u Srbiji ipak imamo neke prioritete u odnosu na svet. U inostranstvu majke posle porođaja provedu dva meseca sa bebom i moraju da se vrate na posao. Čula sam da se i kod nas priprema promena zakona, ali ne bih volela da se to desi.

Vi ste u stvari više od „super-mame”?

- Ma ne, ja sam samo mama i uživam u tome.

Koliko vam je potrebno da budete zadovoljni?

- Zadovoljna sam kad je Kosta srećan, kad napreduje, priča, raste... Pre nego što sam ga rodila druge stvari su me činile radosnom, a onda se sve promenilo, pa je nešto što je ranije bilo u vrhu palo na deseto mesto prioriteta jer su se pojavile veće i važnije stvari.

Zbog drugačijeg stila odevanja, lepe i uredne kose i kapa koje često nosite odajete utisak „večite nežne devojčice”. Kako to uspevate?

- Hvala vam, ali nema tu neke tajne. Ja sam „bela žena”, imam beo ten i belu kosu, što mi, kao i drugim „belim ljudima” daje prednost da godine ne sačekam onako kako bi trebalo. Ništa specijalno ne radim na sebi, čak i manje od drugih žena.

Tekst: Nenad Blagojević