Lepa Lukić, žena iz naroda

S punim pravom naša legendarna pevačica Lepa Lukić (73) kaže da tempo kojim živi i radi možda ne bi izdržali ni neki dvadesetogodišnjaci. Ona nije umorna, ne spava mnogo, hrani se lagano i nije ljubiteljka mesa, i nikad ne kasni. A recepta za njenu neiscrpnu energiju i vitalan izgled u stvari nema - Lepa je, kako kaže, takva rođena i sve što radi radi sa voljom. 

- Pesma Proleće, leto, jesen, zima je u jednom danu imala 10.000 pregleda na jutjubu. Sa Mišom koji je autor pesme Srce je moje violina sarađujem ponovo evo posle dvadeset tri godine. Njegove pesme su sve sami hitovi: Jutro je, Ej, Branka, Branka, Šta će mi šalvare, Lažu da vreme leči sve, Evo već je Božić...

Da li ćete koncert otvoriti Baladom o majci s obzirom na to da se koncert održava na Dan žena?

- Moja lična karta i pesma za početak je, zna se, Od izvora dva putića. A Baladu o majci pevaću na kraju jer je tužna, a i bojim se da ću se rasplakati. Posvetila sam je mojoj pokojnoj majci Milosiji, ali i svim majkama. Tekst kaže: „Još čujem njene korake i vidim nežne poglede, iako je nema, ceo život me majčina ruka miluje”, a refren „Ručak je gotov dođite, još čujem reči majčine, a kuća puna nedelja i sva od smeha odzvanja”. 

Osim zbog pesama, publika vas voli i ceni jer ste iskreni i duhoviti. Svaka emisija u kojoj gostujete neverovatno je gledana. Jeste li se ikad pokajali zbog tolike iskrenosti?

- Duhovitost ne može da se glumi, to morate da imate u sebi. Ne kajem se, ja ne mogu da se menjam. Svesna sam da znam da pevam ali i drugi su to znali pa ih danas nema na estradi. Osim talenta, treba imati ličnost, ne treba „gaziti preko mrtvih”, a i važno je biti pri zemlji, a ujedno i veliki. Drugi su me veličali, a narod me je prozvao kraljicom. 

U čemu je tajna dugog trajanja?

- I kad sam nervozna ili bolesna, ne odbijam slikanje sa obožavaocima. Ja sam žena iz naroda i tako se ponašam. Majka mi je govorila: „Volim te i zbog toga što nikad nisi digla nos, a mogla si, i što svakome u selu kažeš dobar dan”. Moj Miločaj sam kroz pesmu vinula u nebo. Tamo je moj narod, ispisnici sa kojima sam se igrala klisa i piljaka, ljudi koji me vole. 

PageBreak

Koliko često danas idete u Miločaj?

- Odem na groblje majci, ali ne zanoćim. Uhvati me tuga jer je nema. Prespavam kad odu bratanac i snaha. Uvek posetim drage ljude, a obavezno komšinicu koja je čuvala moju majku, ona mi je kao rod rođeni.

Vaše pesme se slušaju na proslavama punoletstava mladih koji nisu bili ni rođeni kad su one nastale. Imponuje li vam to što vas vole sve generacije?

- Kad četvrtkom pevam u restoranu Dva putića na Zvezdari koji vode moj bratanac i snaha mladi ustanu i skandiraju mi, sve stojeći me slušaju. Kad požele da im pevam Srce je moje violina, mimikom mi pokazuju glumeći da sviraju (smeh). Ljube mi ruke, poštuju me... Odmah posle nje pevam novu Proleće, leto, jesen, zima i oni skaču od uzbuđenja. Zbog mladih pravim koncert u Domu sindikata. 

Kako su vas obožavaoci oduševili?

- Osamnaestogodišnji momak iz Osijeka i Ana iz Niša vode moj fan-klub Lepisti. Za rođendan su mi poklonili uramljeni pano sa mojim slikama, u čijoj sredini je fotografija moje majke. To mi je posle nacionalne penzije bio najslađi poklon. Izradili su i jastuče sa mojom slikom i slikom lutke Milice iz Velikog brata uz natpis „Vole vas lepisti”. 

Kada i gde ste krunisani?

- U Carskom gradu Kruševcu krunisana sam za kraljicu narodne muzike, a Miroslav Ilić za kralja. Fanovi su me pre toga nezvanično prozvali kraljicom u Domu sindikata i stavili mi krunu na glavu. To mi imponuje, ali nikada nisam rekla: „Dobar dan, ja sam kraljica Lepa Lukić”. Nisam se „kraljisala”. 

Kako se hranite?

- Nisam ljubiteljka brze hrane, volim da skuvam boraniju, grašak, sladak kupus... Ne trpim zapršku, čak i pasulj koji ne može da se zamisli bez nje, ja kuvam bez zaprške.