Tog kobnog 22. novembra 1963. godine, Džon F. Kenedi je u pratnji supruge Džeki doputovao u Dalas, u sklopu strategije za pripremu nove političke kampanje za predsedničke izbore koi su bili najavljeni za narednu godinu.

Sa suprugom Džeki, guvernerom Teksasa Džonom Konelijem i njegovom ženom Neli, 35. po redu predsednik SAD zaputio se u vožnju ulicama grada otvorenim automobilom, gde je očekivao da će ga pozdraviti oduševljena masa koja će najverovatnije glasati za njega na izborima. Džeki Kenedi mahala je buketom raskošnih crvenih ruža koje je dobila prilikom izlaska iz aviona. 

Tačno u 12:30 po lokalnom vremenu, Dalasom su se prolomili pucnji. Njih tri. Sedište automobila je bilo crveno od krvi i ružinih latica. Jedan hitac pogodio je Konelija, preostala dva bila su kobna po Kenedija. Nekoliko sati kasnije, pročulo se da je atentat izvršio Li Harvi Osvald, što je i utvrđeno dvema istragama.

Šokirana, Džeki Kenedi nije želela da skine krvavi kostim, te je nastavila da ga nosi tog dana, ali i na dan polaganja zakletve novog predsednika Amerike koji je nasledio Kenedija.

"Neka vide šta su uradili", govorila je bivša prva dama.

Dzon Kenedi.jpg
Profimedia, Courtesy Everett Collection 

 Dva dana nakon atentata na Kenedija, javnost je ponovo šokirana - Džonovoj ubici presudio je pred kamerama Džek Rubi, poznat po vezama sa mafijom. Rubi je patio od neizlečive bolesti i bilo mu je svejedno.

Osvald je bio neobična, kontroverzna, ličnost. Bio je pripadnik vojske SAD, imao kontakte sa kubanskim antikomunističkim emigrantima, da bi isto tako pokazivao i simpatije za Kastra, možda i kao provokator. Izvesno vreme boravio je u Sovjetskom Savezu, gde se i oženio, da bi se zatim promenivši ponovo stavove vratio u SAD, piše Tanjug.

Šokantno ubistvo predsednika, ono što ga je okruživalo, glamurozna predstava koja je postojala o njemu, opšti kontekst, doveli su do oblikovanja svojevrsnog mita o ličnosti Džona F. Kenedija.

Džon Ficdžerald Kenedi rođen je 29. maja 1917. u Bruklajnu, Masačusets, na istočnoj obali SAD. Otac, Džozef Kenedi (1888 - 1969) bio je vrlo uspešan poslovan čovek, tvorac velikog bogatstva, političar, diplomata. Imao je svega 25 kada je postao direktor lokalne banke u Bostonu. Pokazao se kao vrlo vešt na tom polju. Glavnina bogatstva porodice, zvanično, poticala je od spretnog berzanskog poslovanja. Bilo je međutim i poslova zbog kojih su postojala sumnjičenja za veze sa mafijom, primera radi, zavidno učešće u industriji alkohola odmah pošto je prohibicija formalno ukinuta 1933. godine.

dzon i dzeki kenedi 1.jpg
Profimedia 

 Džon Kenedi je i sa majčine strane bio izdanak više generacija uspešnih političara. Njegovi preci bili su gradonačelnici, senatori. Otac, Džozef Kenedi bio je ambasador SAD u Ujedinjenom Kraljevstvu od marta 1938. do oktobra 1940. Međutim, ono što je određivaloovu porodicu jeste irsko poreklo i katoličanstvo.

U vreme kada je izabran na čelno mesto SAD, Džon Ficdžerald Kenedi bio je ne samo najmlađi izabrani predsednik, imao je 43 godine, nego je bio i prvi rimokatolik predsednik te zemlje. Tradicionalna društvena elita SAD sve vreme je bila strogo protestantska i sam izbor Kenedija u tom smislu je bio iznenađujuć.

Džon Kenedi diplomirao je na Harvardu. On se zapravo već te 1940. proslavio. Tokom završne godine studija napisao je tezu "Umirivanje u Minhenu", koja je dobila najviše ocene. Rad je, prerađen, objavljen pod naslovom "Zašto je Engleska spavala" (Why England Slept) i gotovo odmah je postao bestseler.

Unutar porodice, Džon je izbio u prvi plan pošto je stariji brat poginuo 1944. kao ratni pilot. Godine 1952. izabran je u Senat. Njegov otac prokomentarisao je to rečima: "Novcem koji za to trošim, mogao bih i svog šofera da proguram kroz izbore". Ta kampanja Džozefa Kenedija koštala je 500.000 dolara. Naredne 1953. godine venčao se sa Žaklin Džeki Buvije. Imali su četvoro dece.

vencanje dzon i dzeki kenedi.jpg
Profimedia 

 Januara 1956. pojavila se njegova knjiga "Profili hrabrosti". Delo je zapaženo, postalo je takođe bestseler. Naredne 1957. usledila je Pulicerova nagrada. Kenedi je bio jedini predsednik SAD dobitnik tog prestižnog priznanja. Pravi autor je međutim verovatno bio Ted Sorensen, njegov savetnik i pisac govora. 1960. godine posvećuje se predsedničkoj kampanji. Iako mu prognoze nisu bile optimistične, ispostavilo se da je njegov lični šarm, ili neka vrsta političke harizme, pretegla.

U brojnim kasnijim tumačenjima isticano je da je vešt TV nastup bio presudan za pobedu. Polemika sa republikanskim protivkandidatom Ričardom Niksonom, veruje se, prevagnula je u njegovu korist. Kenedijevi su uglavnom mogli da računaju na glasove rimokatolika, sveukupno nešto preko 20 procenata glasačkog tela SAD. Pomogla mu je, po svemu sudeći, podrška ratnih veterana, a onda i ženskog dela glašačkog tela.

Među njegove velike uspehe spada Apolo program, krunisan iskrcavanjem na Mesec 1969. Isto tako, sovjetsko odustajanje od instaliranja projektila na Kubi, oktobra 1962. Tu je bio i Sporazum o zabrani nuklearnih proba, koji su avgusta 1963. potpisale Britanija, Sovjetski Savez i SAD. Podržavao je proces dekolonizacije nizom mera.

Tragična smrt dovela je do idealizovanja njegove ličnosti. Doživljavan je kao oličenje mladosti i vitalnosti, a u stvarnosti je bio teško bolestan. Novinarska pitanja na tu temu odbacivao je odlučno kao neosnovana. Osim hronične Adisonove bolesti pratili su ga i drugi problemi - svakodnevno je pio šaku lekova, čak 12! Predstavljan je kao oličenje porodičnog života, a Kenedi je zapravo bio akter niza afera, između ostalog i sa Merilin Monro.

Mora se, međutim, priznati da je imao iskrenu nameru smirivanja trke u naoružanju, makar njenih najtežih vidova. U tom smislu nije nemoguće da mu je činjenica da se zamerio moćnicima iz okrilja vojno industrijskog kompleksa unutar SAD zapravo zapečatila sudbinu.

Pročitajte i kako se završila afera Džona Kenedija i Merilin Monro.

BONUS VIDEO

Kurir televizija Isplivala tajna dokumenta: Ko je zapravo ubio Kenedija