JA SAM SVOJOJ DECI DEDA MRAZ: Nova godina u domu Anabele Atijas - Svaki ukras ima svoju priču

"Kad sam postala svesna novih godina, imala sam pravu jelku, nije bilo mogućnosti za veštačku. Jedne godine sam dobila tu veštačku, ona je bila toliko bogata, puna svega i svačega, to mi je ostalo kao najlepše sećanje. To kiućenje me asocira na porodicu na okupu, taj miris mi je ostao u nosu čini mi se. Kad god kitim jelku, uvek me vrati u te neke trenutke. Mi smo pravili razne ukrase, bombone smo vezivali i kačili, sve i svašta, od drveta, od plastike. Nije to bilo kao sad, imati pravu kuglu je bilo prestiž, to je bilo pre 48 godina. Godinama tako skupljaš. Sad se trudim da svake godine kupim neki ukras i da me taj ukras podseća na tu godinu, tačno znam kad kitim taj ukras kad uzmem, gde sam ga kupila, kad, kako, uvek mi ostane u glavi taj događaj. Svaki ukras ima svoju priču, nijedan nije bezveze kupljen", kaže Anabela za "Pink" i otkriva kakvu porodičnu tradiciju neguju.

"Ja sam svoj svojoj deci Deda Mraz, ja u tome uživam. Imam tradicionalnu Novogodišnju žurku, koju pravim od Luninog detinjstva, od njene 4 godine, ako ne i ranije. Ona se toga seća. Ja iznajmim Deda Mraza, on dođe kostimiran, nosi vreću, zvoni, ima pomoćnika. On pre toga uzme od mene sve poklone, naravno, deca to ne znaju. Uvek je tu zakuska, piće, torte u obliku nekih novogodišnjih ukrasa. Deda Mraz podeli poklone, peva se, obavezno pevaju dečije pesmice, Deda Mraz obično nešto i svira. To je već tradicija. Samo jednu godinu smo to preskočili, kad smo bili u koroni. To je zaista jedna lepa, ozbiljna tradicija i sva deca joj se raduju, to je doživela i Luna, i Nina i Blankica, evo sad i Mia, moja sestra, koja se vratila iz inostranstva, živi ovde sa tri ćerke, još nas više ima. Ta naša žurka je obično oko Nove godine, i sada će biti, jako se radujemo tome", kaže Anabela.