Intervju s Brankom Katić dogovarala sam nekoliko meseci. Talentovana glumica danas živi u Londonu i uz snimanje druge sezone TV serije Novine i prve sezone Cleaning Up, dva tinejdžera u kući i supruga koji je uspešan režiser, nema mnogo vremena za razgovor.
U toku njenog kratkog boravka u Beogradu prvi put smo se srele u studiju fotografa Miloša Nadaždina, na snimanju naslovne strane, gde je ušetala sa osmehom, donevši sa sobom pregršt dobre energije. Sledeći put našle smo se u skrovitoj bašti jednog beogradskog restorana.
„Obožavam Beograd i ove njegove male oaze”, šapnula je.
Ova velika glumica i sjajna žena odmah me je očarala neposrednošću i lakoćom kojom pristupa životu. Za vreme naše priče zazvonio joj je telefon, bio je to suprug Džulijan. Branka je razvukla svoj prepoznatljiv osmeh i uz pogled zaljubljene žene putem video-poziva razmenila s njim nekoliko nežnih reči.
Čini se da ste vi prava osoba za naslovnu stranu našeg magazina, kako uspevate da uvek budete nasmejani i lepo raspoloženi?
Pripadam onoj grupi ljudi koji imaju mnogo energije. Volim ljude, život, iskrenu ljudsku razmenu. Trudim se da ne sudim o drugima, ne mislim da sve znam najbolje i ne tražim problem u svemu. Dobro mislim, pa mi dobro bude.
Šta je za vas sreća?
Sreća su momenti, to nije osećanje koje neprestano traje, već ono kome možeš svesno da težiš. Srećna sam kada zapazim lepotu, pustim da me dotakne i zadivi. Srećna sam u zagrljaju ljudi koje volim; volim taj osećaj da sam živa i mogu da biram svoj put. Da bi bio srećan, moraš biti prisutan u trenutku u kom živiš.
Jedno vreme ste bili posvećeni samo deci. Je li bila svesna odluka da posao ostavite po strani?
Jeste bila svesna odluka, ali i prirodan izbor. Džulijan je dobio ponudu da bude režiser i producent TV serije Pratnja (Entourage), što je podrazumevalo da se svi preselimo u Los Anđeles.
Ja sam se odmah saglasila, nije mi bilo važno gde smo, važno mi je bilo da smo zajedno. Materinstvo ume da bude prilično usamljen posao, naročito ako u blizini nemaš mamu, tatu, sestru, drugarice s klincima istog uzrasta... Onda sam upoznala sjajnu Francuskinju Lusi i nas dve smo ponosno dojile svoju decu u parku, na opšte zgražavanje konzervativnih Amerikanaca.
Ali, imali ste prilike i da radite?
Kada su mi producenti i pisci Mark Olsen i Vil Šefer zatražili da im pošaljem showreel, jer su poželeli da mi napišu ulogu u HBO seriji Velika ljubav (Big love), mesec dana im ništa nisam slala, nisam verovala da imam šanse. Kada sam im konačno poslala snimak, uzvratili su mi malim ljubavnim pismom o mom glumačkom talentu, koje nas je raznežilo. Umeli su da me vide. Napisali su mi odličnu ulogu koju sam igrala četiri sezone.
I tako je krenula vaša prekookeanska karijera?
Zapravo jeste. Pošto me je video u seriji Velika ljubav, pisac serije Pratnja napisao je dobru ulogu za mene. Kada je došao prvi dan snimanja, Džulijan nije bio tu da mi pomogne s decom jer je radio u Njujorku... Elem, stojim ja pred kamerom u nekoj D&G haljini, sa Cartier nakitom i nekim telohraniteljem, koji je sve vreme išao za mnom da mi neko ne bi ukrao taj nakit, i počinjemo da snimamo, ali ja vidim da se reditelj, pisac i producent sve vreme raspravljaju iza kamere. Osetila sam neverovatnu nesigurnost, čak sam pomislila da raspravljaju kako da me otpuste. Sedim tako uparađena kao lutka i razmišljam: „Bog mi dao, bog mi uzeo, možda više i ne umem da glumim”.
Tek kasnije sam shvatila da su polemisali oko pravog trenutka za rasplet u toj epizodi. Počelo je klimavo, ali se nastavilo u dobrom ritmu za mene, radila sam na zanimljivim projektima, u seriji Ubi me dosada (Bored to death) sa Džejsonom Švarcmanom, zatim film Državni neprijatelj sa Džonijem Depom i Kristijanom Bejlom.
Lista glumaca sa kojima ste radili je impresivna, Danijel Krejg, Džud Lo, Timoti Spol, Ben Kingsli, Rada Mičel, Džuli Volters... A kada su audicije posredi, imate li i tada tremu?
Kada ideš na audiciju, koncentrišeš se da daš ono najbolje što u tom trenutku možeš da iznedriš, jer imaš najviše dvadeset minuta da pokažeš šta znaš. Za ulogu bogate Ruskinje propisno sam se pripremila i vizuelno. Otišla sam u frizerski salon i rekla: Rich bitch hairstyle, please!, stavila svu šminku ovog sveta, kupila fake Versace kaiševe i obukla leopard print.
Tako uparađena, došla sam na BBC u sobu gde nije bilo kamere, već samo reditelj i producent. Kriknula sam: „Ah, ne! Ja inače ovako ne izgledam, samo sam htela vam pokažem kako je vidim”! Oni su se, naravno, slatko nasmejali. Dragan Mićanović i ja dobili smo uloge u toj seriji i glumili s divnim glumcem Timotijem Spolom, koga ste mogli da gledate u filmovima Majka Lija.
Svojevremeno ste briljirali i u pozorištu, da pomenemo samo Trinidad. Imate li želju da ponovo zaigrate pred publikom?
Ta predstava mi je ostala u lepom sećanju! Imala je divnu kalipso muziku, bend Plejboj je uživo svirao na sceni, Boda Ninković nas zasmejavao do suza i na sceni i iza nje, baš smo uživali. Šalila sam se da sam, kao jedina žena u komadu, bila najlepša i najbolja. Pre tri godine pozvala sam svoju agenciju u Londonu i pitala kada ću više da idem na audiciju za pozorište, a oni su mi nakon deset godina saradnje rekli kako nisu znali da to želim... Već posle nedelju dana omogućili su mi audiciju u Šekspirovom Globu. U pitanju je bila nova verzija antičke drame Orestija, koju je napisao Rori Malarki, mlad i nadaren engleski pisac. Posvetila sam se pripremi, proučila razna pisanija o boginji Atini i moralnoj dilemi koju razrešava. Igrati na sceni koja je verna replika originalnog Šekspirovog pozorišta, bilo je dragoceno, nestvarno iskustvo.
Čini se da uživate u životu koji vam London pruža. Šta vas posebno čini srećnom?
Raskošna kulturna ponuda. Svaki dan, ako poželim, mogu da pogledam dobru izložbu, odem na neki koncert... A možda najviše volim engleske parkove, u kojima možeš da se bukvalno izgubiš, zaboraviš da živiš u metropoli i uživaš u prirodi od koje smo se, nažalost, u gradovima udaljili. Naš avlijaner iz LA-a Skip i ja, zajedno uživamo u dugim šetnjama.
Postoji nešto što vas brine?
Ovog leta trava u Engleskoj prvi put je potpuno požutela usled promene klime, i to je ono što me stvarno brine. Volela bih da svi zajedno osvestimo brigu i ljubav prema planeti na kojoj živimo. Užasava me količina đubreta koje pravimo, neodgovornost i obim ljudskog konzumerizma. Galopiramo ka propasti i sve što ćemo ostaviti potomcima jesu tone plastike na vreloj planeti.
Zašto se rešili da se vratite u London iz Los Anđelesa?
Posle osam i po godina svi naši odmori su bili dugi prekookeanski letovi da bismo došli ili u Englesku ili u Srbiju da posetimo naše porodice. Sada mi treba samo tri sata da bih bila s ljudima koje volim, i to mi mnogo znači. Osim toga, američka kultura i sistem vrednosti nisu preterano prijali mom senzibilitetu.
PROČITAJTE VIŠE: Stefan Milenković: slavni violinista otkriva šta je najvažnije za negovanje muzičkog talenta
Vaš suprug i vi delite sjajnu energiju?
Naš odnos je oduvek pratila neka jednostavnost. Iako smo rasli u potpuno različitim sredinama, delimo dobar smisao za humor, imamo sličan senzibilitet i pogled na svet. Čuvati partnerstvo i ljubav jeste izazov u brzom ritmu današnjice, naročito kada imate decu i posao koji podrazumeva dosta putovanja i odsustvovanja.
U septembru je počelo emitovanje druge sezone Novina. Uloga se razlikuje od svih u kojima smo vas gledali. Šta vas je privuklo njoj, kako je došlo do saradnje?
Prvo sam razgovarala s Nebojšom Tarabom iz producentske kuće Drugi plan i zamolila ga da mi pošalje scenario. Kada sam u dahu pročitala svih dvanaest epizoda, shvatila sam koliko je tekst Ivice Đikića fenomenalan i odmah poželela da postanem deo tima. Režija je poverena neobično talentovanom i hrabrom filmskom režiseru Daliboru Mataniću. Saradnja s njim je uzbudljiva zato što je maštovit i originalan, voli glumce i uvek nam daje dovoljno prostora.
Kada gledam Novine, zaista se uvek divim svim segmentima naše serije, snimateljskom umeću, scenografskim rešenjima, svedenim znacima koji nas kao likove diferenciraju a prave tako zanimljivu lepezu karaktera. Moje kolege glumci svi do jednog su izuzetni i ono što mi je mnogo značilo jeste to što su me svi primili kao svoju. U potpunoopuštenoj atmosferi dotakli smo mnoge ozbiljne teme.
Još uvek nema komentara - sjajna prilika da pokreneš diskusiju.