Novak Đoković u ekskluzivnom intervjuu Kuriru prvi put je pričao o odnosu sa ćerkicom Tarom i njihovoj posebnoj vezi, o tome hoće li biti previše zaštitnički nastrojen prema njoj i kako je mali Stefan doživeo prvi odlazak na košarkašku utakmicu s tatom.

Da li ste, kada se Tara rodila, iskusili posebnost odnosa tate i ćerke, koji je drugačiji od onog sa sinom?

- Od nje mi se srce topi. Očevi koji imaju ćerku to znaju. Svaki put kada vas ona pogleda istopite se, to je najbolji opis osećaja. Pogotovo sada kada ona raste i počinje da proizvodi prve zvukove i reči. Zove me "tata". Osećaj jeste potpuno drugačiji. Volim i Stefana i nju najviše na svetu, ali definitivno na drugačiji način.

PROČITAJTE JOŠ: ŽIVOT NA INSTAGRAMU: glumica Sofija Juričan otkriva kako se bori sa diktatom srećnog života po svaku cenu

Da li ćete biti od onih očeva koji su izuzetno zaštitnički nastrojeni prema ćerkici?

- Jednim delom biću sigurno, ali, s druge strane, nemam strahove i mislim da takvi stavovi obično proizilaze iz strahova da li će neko nauditi mojoj ćerki i porodici na ovaj ili onaj način. Jelena i ja se trudimo da ne razmišljamo o tim stvarima iako, naravno, moramo da,budemo obazrivi kao i svi roditelji, ali se trudimo da budemo usredsređeni na pozitivne stvari.

View this post on Instagram

Kids’ Day Part 2 with my biggest fans

A post shared by Novak Djokovic (@djokernole) on Aug 26, 2018 at 11:14am PDT

Stefan je prvi put bio sa vama na Zvezdinoj utakmici. Da li je on bio srećan što, kao i svaki drugi dečak, može sa tatom da ode i gleda tim za koji navija?

- On je bio srećan što je bio sa tatom, ali ne što je na utakmici. Njemu je bilo previše bučno, tako da smo morali brzo da idemo. Ukazala nam se prilika da odemo u Pionir, on obično u to vreme ide da spava, ali tada nije želeo. Možda sam ga prerano odveo na košarkašku utakmicu, ali opet, bilo je lepo doživeti to i znati da li je spreman. On se bavi sportom, igra malo tenis, malo fudbal... Provodi dosta vremena napolju, ima društvo i u Srbiji i u Monaku, a i na turnirima ima dosta igrača koji imaju decu. Bitna nam je njegova socijalizacija
i zadovoljni smo kako to teče.

KOJI JE BI PRELOMNI TRENUTAK U POVRATKU NA TENISKI VRH PROČITAJTE OVDE

PageBreak

Istakli ste da je prelomni trenutak u vašem povratku dobroj igri i rezultatima bio tokom planinarenja sa suprugom.

- Verovatno je to bila prekretnica jer sam već počeo da igram bolje poslednjih nekoliko turnira, da se osećam bolje na terenu. Jelena mi, naravno, dosta pomaže u teškim trenucima da pronađem snagu, zajedno sa braćom i roditeljima, ali na kraju se sve svodi na to kako ja poimam stvari u životu i kako im pristupam. Zaključio sam da što više gledam unutra, a što manje napolje, to ću više imati vere u sebe. Trebalo mi je vremena da to shvatim i da pronađem unutrašnju snagu koja mi je dozvolila da postignem rezultate koje sam imao poslednja tri meseca.

PROČITAJTE JOŠ: ON JE ČETVOROSTRUKI PRVAK SVETA U HARMONICI: upoznajte maestra Petra Marića

Kako ste se osećali kada nakon vrhunskih rezultata dođete u situaciju da više mečeva izgubite nego dobijete?

- Prolazio sam kroz dosta oscilacija i promena i sa reketom i sa timom, a početkom godine i operacija je dosta poremetila moju tehniku igre i servis. Našao sam se u tim okolnostima gde mi je sve bilo neznano, jer sam imao sreću i zadovoljstvo da napravim izvanredne rezultate u poslednjih deset godina. I onda, kada sam izgubio više mečeva nego što sam dobio u prvih nekoliko meseci nakon operacije, moram da priznam da je bio jako čudan osećaj, ali sam naučio da budem strpljiv i da vera u sebe daje rezultate, sve dođe u svoje vreme. Samopouzdanje je nezgodna stvar. Teško se stiče, a jako lako gubi. Hteo sam da igram što više, ali nisam bio spreman. Ovo sve je bila
velika škola, učenje o sebi i pronalaženje načina da se osnaži mi karakter i izgradi temelj za budućnost.

Da li sada, kada je sve leglo na svoje mesto, osećate olakšanje?

- Bilo je mnogo trenutaka kada sam sumnjao u sebe i bio u grču. Prosto je to normalno, ja sam čovek kao i svi i prolazim kroz promene raspoloženja. Imaš trenutke kada imaš osećaj da ti sve ide od ruke, kao i trenutke kada si razočaran u sebe, svoje mogućnosti i dela. Ali prosto, to je život. On oscilira, ide gore-dole i ništa ne može da bude statično. Kada sam prihvatio da je to neka putanja kojom ide moja kriva, onda sam lakše podnosio sve pred sobom. Znao sam da će doći trenutak kada će kockice da se slože i nisam gledao isključivo na rezultat kao izvor sreće, nisam želeo da sve baziram u životu na pobeđen ili izgubljen meč. Mnoge druge lepe stvari su mi se desile u životu i parirale su tom osećaju koji imam na teniskom terenu. Morao da prođem kroz period upoznavanja sebe kao ostvarenog muža i roditelja u odnosu na tenisera i da tu pronađem balans.

Tekst: Anja Vukašinović

Izvor: Kurir