Mladi virtuoz Petar Marić iz Beograda diplomirao je na muzičkoj akademiji u Parizu, masterirao u Slovačkoj, a danas nastupa širom sveta gde publici predstavlja svoje kompozicije i obavezno srpske narodne pesme.
Muzika izražava ono što se ne može reći, a o čemu je nemoguće ćutati, rekao je Viktor Igo.
Upravo tako - njegova muzika priča sama za sebe, emituje energiju i tera telo da se pokrene. Iako mlad, ima diplome muzičke akademije u Parizu i master studija u Slovačkoj, kao i četiri titule svetskog prvaka. Sve to govori da je njegovo umeće cenjeno u svetu, pa s razlogom nosi titulu maestro harmonike. Reč je o Petru Mariću iz Beograda, inače potomku naše poznate naučnice Mileve Marić Ajnštajn. Zanimalo nas je kako se dogodila ta velika ljubav prema ovom instrumentu?
- Zaljubljenosti u harmoniku prethodila je zaljubljenost u muziku i osećaj koji ona stvara. Pri pomisli da postoji nešto što možemo svugde poneti sa sobom i što s prvim tonovima može usrećiti i vas i ljude oko vas - nema umetnika koji to ne bi poželeo… Imao sam sreću da od početka učim od odličnog profesora Aleksandra Nikolića, koji mi je mnogo pomogao i s kojim i danas rado delim pozornice širom sveta. Mnogo je kockica koje moraju da se sklope da bi jedan muzičar dospeo do vrha, ali jedna od najvažnijih je stabilnost koja potiče iz dobre porodične atmosfere - kaže Petar.
PROČITAJTE JOŠ: NEBOJŠA MILOVANOVIĆ OTKRIVA: kako izgleda vreme modernih boema
Četiri titule prvaka sveta u harmonici zauzimaju najviše mesto u njegovoj biografiji, a koliko ih je bilo teško osvojiti, teško da možemo i zamisliti.
- U harmonikaškom svetu takmičenja takođe postoji neka vrsta grend slema kao u tenisu, a ja sam jedini takmičar u istoriji Svetskog kupa koji je uspeo da pobedi u četiri različite kategorije. Koliko je truda za to potrebno, znamo samo ja i moji najbliži, koji su bili uz mene dok sam se pripremao. Drugu decu roditelji su terali da sviraju, a mene su moji terali da se odmorim od vežbanja, u strahu za moje zdravlje. Moji školski drugovi već su znali kako nema svrhe da me zovu radi izlazaka i druženja jer sam vežbao i po 15 sati dnevno. Imao sam svoj cilj, koji sam na kraju uspeo da ostvarim. Naravno da to sve danas nosi odgovornost za buduće nastupe. Stekao sam određenu reputaciju, pa i moje ponašanje mora da bude u skladu sa zvanjem. Greške se ne tolerišu, pogotovu ne na ovom nivou interpretacije - otkriva mladi virtuoz.
Danas muzičari više nisu samo interpretatori, jer osmišljavaju svoje nastupe i poseban akcenat stavljaju na vizuelni identitet. Petar ima i poseban stil odevanja, koji upotpunjuje celokupan doživljaj na koncertu, dok elektronska harmonika, koju takođe svira, unosi duh modernog.
- U današnje vreme sve je bitno: vizuelizacija, imidž, muzički stil i nešto čime biste se izdvojili i bili drugačiji od grupe plagijatora… Uvek sam išao neutabanim stazama, verovao u sebe i bio drugačiji od 99 odsto mojih kolega koji su otišli put kafane. Ne kažem da je to loše i da je to lako raditi, ali uvek sam sebe video na nekom drugom putu. Danas sam srećan i zadovoljan što svojom muzikom mogu da usrećujem ljude širom sveta, što mogu da upoznajem druge civilizacije i, naposletku, što od toga mogu da živim - navodi naš sagovornik.
KOJA JE NAJVEĆA ŽELJA NAŠEG MLADOG VIRTUOZA? PROČITAJTE OVDE!
