Nebojša Milovanović (43) jedan je od naših poznatih pozorišnih glumaca, ali ga rado gledamo i na malom i na velikom ekranu. Publika ga voli ne samo zbog izvrsnih uloga i raskošnog talenta već i zato što se ubraja među retke muškarce danas kojima porodica, pored karijere, zauzima važno mesto u životu. Pre nekoliko meseci njegova supruga Tijana rodila je četvrto dete, sina, pa je posle Vere (6), Stojana (4) i Nade (2), ponovo uspostavljena ravnoteža. 

PROČITAJTE VIŠE: MLADI SRPSKI GLUMAC MILAN MARIĆ OTKRIVA: Ovo su magični trenuci koje ću pamtiti celog života

Bračni par Milovanović kaže da decu odgajaju sami i da ne računaju na bake i deke, jer ne žive u Beogradu, a da je ključ uspeha u dobroj organizaciji i dogovoru. 

- Naša porodica ovih dana podseća na neku pozorišnu probu, kada dođu svi glumci, i svi sve probamo. Tako i mi sada počinjemo svaki novi dan, svako traži svoju poziciju. U svakom slučaju, posredi je velika radost – kaže glumac sa osmehom.

Razgovarali smo na premijeri animiranog filma Hotel Transilvanija odnosno njegovog trećeg dela, koji se već prikazuje širom naše zemlje i u kojem on pozajmljuje glas Frenkiju, Drakulinom najboljem drugu.

- Sinhornizacija nije za mene ništa novo, ali ovoga puta je u pitanju pravi bioskopski hit. Pošto je to treći nastavak, deca već poznaju likove. Čitav poduhvat, na čelu s rediteljkom Ivom Milošević, zaslužuje sve pohvale. Zadovoljstvo je raditi s nekim ko je majstor svog zanata. Lik Frankeštajna je snažan karakter, ali istovremeno i dobroćudan, što je izazov za svakog glumca – priča Nebojša. 

Za neka dobra stara vremena

U svojoj autorskoj netipičnoj stend-ap komediji Stand Down, publiku vraća u neka romantična, pomalo zaboravljena vremena. Predstava je sastavljena od pesama velikih srpskih pesnika, počevši od Vladislava Petkovića Disa, Mike Antića, Ljubivoja Ršumovića, Dobrice Erića... U predstavi je i vino dobilo svoju ulogu. Ovom božanskom piću boemi su posvetili veliki broj broj pesama i zdravica, koje je Nebojša oživeo na sceni.  

- Romantika danas živi još samo u sećanjima, boemski život je gotovo zaboravljen. Pravih srpskih kafana je sve manje, sedi se u kafićima. Nekada su boemi pisali poeziju koja se uz muziku govorila u kafanama. Duh tog vremena želeo sam da prenesem na današnju pozorišnu scenu i tako je nastala predstava Stand Down. Javljaju mi se porodice pesnika koji više nisu među živima, ljudi mi poklanjaju sabrana dela velikih pesnika... To je za mene velika nagrada – ističe naš sagovornik.

Poeziju i muziku spakovao je u poseban žanr, koji se publici veoma dopao, o čemu svedoči i broj dosad odigranih predstava. Nedavno mu je posle predstave prišla devojka iz publike i rekla da je to bio petnaesti put kako je gleda. Kako on kaže, to je predstava koja stalno živi, reaste, menja se i zato publika može da je svaki put doživi na neki drugačiji način. 

- Publika je najbolji kritičar. Imali smo prilike da igramo u jednoj predstavi Egona Savina, koju smo radili svega dve sezone. Ni danas mi nije jasno zašto nije zaživela. Po mišljenju stručne javnosti, bila je odlična. Očigledno, mora više stvari da se poklopi, pozorišna politika, scena, vreme iza kulisa... Magiju pozorišta nije lako razumeti – objašnjava poznati glumac.

Tekst: Žaklina Milenković

Izvor: Lepa i Srećna