Kantautoru i pevaču grupe Garavi sokak Branislavu Banetu Krstiću lepo vreme i proleće je "motivacioni trener" koji ga podseti da smo svi mi deo šireg ambijenta prirode i planete – zrnca prašine u kosmosu.

Sa takvih "putovanja" kao suvenir uvek donese zaključak da je život ipak lep i iznova se raduje nenašminkanoj srpskoj prirodi koja se budi, Dunavu, oranicama, olistaloj Fruškoj gori, pticama koje pevaju.

Proleće ga inspiriše i na pisanje pesama, a najnovije su objavljene na CD albumu "Zrnce ljubavi". Sa kolegama iz grupe beogradskoj publici u Zvezdara teatru priredio je prijatan koncert uz vruće krofne na kraju nastupa. Kaže da nije stigao da ih proba jer su "planule" za pet minuta, kao i da su preko Fejsbuka stigle pohvale.   

"Proleće je jedan od najboljih događaja u godini, a priroda pokaže da još uvek postoji i koliko je bitna za svakog od nas. Vraćaju se boje i optimizam u živote, a mnogima se dogodi ono najlepše – ljubav. To nije romantika, već stvarnost u našoj ne baš tako lakoj stvarnosti. Zato mi sviramo pod pokroviteljstvom proleća da ga prizovemo i najavimo", kaže Bane, koji je sa svojim kolegama već osam puta pevao na koncertima Za novo proleće.

Da li je 25. godišnjica grupe bila jedan od povoda za objavljivanje desetog albuma? Kako uspevate da pesmama vratite slušaoce u vremeba u kojima se nije žurilo? 

"Život je uvek bio i biće – težak i lep. Treba imati snage i hrabrosti da se meri svojim metrom i svojim satom. Nas je ravnica naučila da se ne sme ni brzo, ni sporo, a da se mora dugo. Postoje samo svetovi u nama koje treba čuvati i za njih se boriti. To ne znači da me ne možete zateći u smogu usred saobraćajne gužve kako mileći kasnim, a žurim na neki 'važan' sastanak u Novom Sadu ili Beogradu".

Gde vi idete kad poželite da usporite ritam života?

"Moje oaze mira su u čardi Kraj sveta u Kovilju ili na dunavcu Arkanj, uz šarane oklagijaše, štuke, karaše... Tu vreme stoji, il’ ne postoji. U slobodno vreme dosta radim na beleženju i snimanju kvalitetne tamburaške muzike: od Zvonka Bogdana do anonimnih narodnih umetnika. Time se bavim već desetak godina".

Na šta vas podseti detinjstvo u Novom Sadu, gradu u kojem i danas živite?

"Detinjstvo mi je bilo srećno i ispunjeno igrom i ljubavlju. Studirao sam na Poljoprivrednom fakultetu koji nisam završio, ali sam mnogo toga naučio".

Napisali ste mnogo pesama, a koja vam je najdraža?

"Najvažnija pesma koju sam napisao je 'Ko te ima, taj te nema' ". 

Imate dva odrasla sina, a nedavno se rodio i treći. Prenosite li na njih ljubav prema muzici?

"Najstarijem je 20, srednjem 19 godina, a najmlađi ima 9 meseci. Dvojica starijih za sada nisu pokazali interesovanje za muziku, ali su veoma talentovani. Uče, treniraju, druže se sa svojom generacijom, a kad su raspoloženi odemo na pecanje ili na Frušku goru. Ali, sad se više oni pitaju o tome nego ja". 

Da li uživate u hrani kao rođeni Vojvođanin?

"To da Vojvođani obožavaju da jedu može da bude i predrasuda, a u mom slučaju jeste. Moja ishrana zasnovana je na povrću i ribi. Umem da skuvam odličnu supu od povrća, ali to se kod nas ne računa kao specijalitet".

Da li ste romantični kao u pesmama?

"To bi neko drugi morao da kaže. Nadam se da jesam..."

Veliki hitovi i 25. rođendan

Garavi sokak je nastao 1989. godine, a tiraž prvog albuma premašio je 100.000 primeraka. Objavili su 10 autorskih albuma sa pesmama Baneta Krstića, odsvirali više od 1.000 koncerta širom Srbije, regiona i sveta. Poznati su po pesmama: Skeledžija, Teci teci Dunave, Ti znaš, Biće bolje ako budeš tu, Neko neko ko je daleko, Ćiri bu ćiri ba, Ko te ima taj te nema, Ponekad, Jedina vilo, Doviđenja tugo…


Stalnu postavu čine: Bane Krstić (vokal, gitara), Boban Dževerdanović (gitare), Milan Trifunović (perkusije), Dragan Tasić (bubanj), Ervin Malina (bas gitara) i Siniša Blanuša (klavijature).

Tekst: Nenad Blagojević

Izvor: Lisa