Aleksandar Timofejev: Svoj posao ne radim već živim

Aleksandar Timofejev (49), novinarsku karijeru započeo je pre 27 godina kao radio voditelj i lutajući reporter, a već sedam godina se nalazi na mestu direktora i glavnog i odgovornog urednika RTV Studio B. Ova medijska kuća proslavila je 44. rođendan i tokom proteklih godina postojanja važi za simbol grada Beograda. 

- Svaki dan je drugačiji. Nekoliko dana nedeljno predajem na Akademiji umetnosti, i trudim se da predavanja organizujem ujutro ili u toku prepodneva. Potom odlazim do Studija B. Pravo vreme za gledanje televizije je posle podne, kada se ljudi vrate s posla, pa bi tada trebalo puštati najbolje emisije. Ja sam ovaj poziv i izabrao zato što novinari nemaju radno vreme. Nikada sebe nisam mogao da zamislim da sedim u kancelariji od 7 do 15 ili od 9 do 17. Životni cilj koji sam sebi postavi kao mali bio je: da budem novinar na radiju. I ostvario sam ga! Zato sada nemam radno vreme, moj radni dan u stvari nema kraj. Kući nikada ne odem pre 20 časova. Ali to mi zaista ne predstavlja nikakav problem, ja ovaj posao ne radim, ja ga živim. 

Da li su mladi ljudi željni znanja?

- Ne bih mogao da generalizujem. Postoje mlade kolege koje uhvate zanat i posao sa svih deset pristju i drže ga veoma čvrsto. Sećam se kada je Jelena Zorić došla s fakulteta na praksu. Rekla je da je zanima crna hronika i danas je jedan od najboljih reprtera crhe hronike. Najvažnija je jasno definisana želja i predispozicija da se bavite tim poslom a sve ostalo se nauči. Ja sam imao veliku sreću da sam učio od najboljih: Đoke Vještice, Dragana Kojadinovića, Zvonka Pantića, Živorada Mitrovića, Lile Radonjić. Na samom početku moje karijere su mi dali savet zlata vredan, a ja se danas trudim da to prenesem na svoje studente, a on glasi: “Nije sramota da ne znaš, sramota je da ne pitaš.” Zato sam ja sve što nisam znao pitao i naučio, što mi umnogome olakšava i današnji posao koji obavljam.

Kakvi su novinari na vašoj televiziji?

- Ako emitujemo 24 sata dnevno radijski i tv program i internet stranicu, a znamo da ovde radi 250 ljudi, onda vam je jasno da većina ljudi ovde obavlja više poslova. Kod nas u studiju, osim onog gde se rade vesti, ne postoji teleprompter (ili takozvani “idiot”). Imamo jedan neraspakovan u magacinu. Novinari koji su uglavnom i urednici neće da čitaju sa “idiota”, uvek žele da slušaju sagovornika i sami postavljaju pitanja. Sećam se jednog slučaja kada sam, pre desetak godina, gostovao na jednoj televiziji, koja više ne postoji u prelistavanju dnevnih novina. Mlada i lepa koleginica, voditeljka došla je sva uznemirena i uspaničena. Ona je spremila pitanja koja će mi postaviti, jer je bila sigurna da će prethodne večeri biti raspisani izbori. Međutim, to se nije desilo a ona više nije znala šta da me pita. Ponudio sam joj pomoć, pa smo seli, izdiktirao sam joj pitanja, koja je ona zapisala i veoma sugestivno postavila. Takvih situacija u ovoj medijskoj kući nema.

Imate dve ćerke da li ste stog otac i kojim vrednostima želite da ostanete dosledni? 

- Želim uvek da budem pošten. Devedesete su krive i sada plaćamo danak urušenih vrednosti. Međutim moramo iz sebe da izvučemo najbolje što možemo i pokušamo kako znamo i umemo da uspostavimo novi sistem vrednosti zasnovan na iskrenosti bar prema našoj deci. Ja sam prilično zauzet tokom nedelje pa se trudim da vikende provedem u krugu svoje porodice. Nisam strog otac jer su Asja i Ženja dve divne devojčice i zajedno provodimo prelepe trenutke. Trudim se da kroz razgovor sa svojom decom saznam o čemu razmišljaju, šta ih muči, kakve su im želje. Zajedno pričamo, šetamo, igamo se, putujemo i nije važno šta radimo, bitno je da smo zajedno. Trudim se da svojoj deci pružim detinjstvo kakvo je bilo moje bezbiržno i radosno. 

Vaša vizija Studija B?

- Brza, gradska, informativna televizija sa ogromnom količnom živog programa, još više daha sa ulica Beograda, plus dobar i pametan zabavni program i sve ono od čega nas neće biti sramota da gledamo kući sa decom. 

Preporuka mladim ljudima?

- Veoma sam srećan što sam na samom početku svoje karijere radio Pijačni barometar. Razgovor sa prodavcima povrća na pijaci nije ništa manje važan od intervjua sa predsednikom države. Novinari to moraju da shvate. Da biste bili dobri u svom poslu veoma je važno proći svaki stepenik. S obzirom da ponekad sviram bubnjeve, to je jednako važno kao kad bubnjar nauči da razdvoji nogu i ruku, ili kao kad učite da vozite kola, morate prvo naučiti gde je menjač, gas, kočnica, kako se pali auto pa tek onda ubaciti u brzinu i krenuti, sigurno i postepeno. Savet je, ne preskačite stepenice, pitajte sve što ne znate, budite radoznali i sigurno ćete stići do vrha.

U galeriji pogledajte slike iz detinjstva poznatnog novinara, kao i njemu posebno dragu, sliku sa mamom i njenim unukom Mašanom Lekićem...

Tekst: Vesna Stanimirović