Mladi glumci s kojima radite među retkima su koji ne žele slavu preko noći?

- Tužna sam i setna jer vidim da je budućnost mladih talentovanih glumaca u Srbiji neizvesna kada je o poslu reč. U pozorištu ne možemo da zapošljavamo nove glumce, tržište se smanjilo, kultura se gura u ćošak, a sa fakulteta izlaze daroviti ljudi prepuni energije. Uvek ih podržavam. Ove uloge mogli su da igraju i stariji glumci, ali ja sam baš htela da pozovemo mlade. 

Stalno ste u pokretu, dosta radite i sve postižete. Kako uspevate da se organizujete?

- Jednostavno, imam energiju. Ne mogu mnogo da lenčarim, to me nervira. Uvek sebi nađem posla, volim da komuniciram s ljudima, da odgovorim da razne stvari i da ništa ne mistifikujem.

Kako izgledaju vaši dani u vikendici na Srebrnom jezeru?

- To je na sat i petnaest minuta kolima od Beograda i kad god imam vremena, ja sam tamo. I Uskrs ću tradicionalno obeležiti na Srebrnom jezeru. Prošlog leta tamo sam napisala scenario za dokumentarnu seriju od 20 epizoda o životu Branislava Nušića, za koju se nadam da ćemo početi da snimamo ovog meseca, čim skupimo još novca. Ove godine se obeležava 150 godina od njegovog rođenja.

U Smederevu ste 2013. godine dobili Nušićevu nagradu za komični opus. Koliko često ste igrali u predstavama po njegovim delima? 

- Kada sve saberem, više sam igrala na televiziji nego u pozorištu. U Kragujevcu sam jednom glumila Sarku u ''Ožalošćenoj porodici'', dok se u Ateljeu 212 Nušić nije igrao mnogo. Nadam se da će se to promeniti u narednih 30 godina (smeh).

Na sledećoj strani, pročitajte koje datume Gorica rado obeležava... a koji ipak neće proslaviti!

PageBreak

Nedavno ste s kolegama obeležili dvadesetogodišnjicu predstave ''Ljubavno pismo''? 

- Nismo verovali da će ta predstava tako dugo trajati. Mi smo kao porodica: stalno nešto slavimo i obeležavamo, bili smo kod mene na Srebrnom jezeru, a napravićemo i izlet brodom. Igrali smo je i za vreme bombardovanja, i kada su glumice bile trudne, svašta smo preživeli. Između ostalog, i odlazak našeg divnog Rastka Lupulovića, danas Oca Ilariona, koji nas je posetio na jubilarnom izvođenju. 

Kako privatno obeležavate jubileje?

- Volim da okupim drage ljude za rođendan i za godišnjicu braka, ali ne vodim previše računa o jubilejima u poslu. Tek kada prođu, kažem da sam mogla da ih obeležim. Kad malo razmislim, sledeće godine biće 40 godina otkad sam diplomirala. Jao, pa to zvuči užasno! To sigurno neću obeležiti (smeh). 

Da li je teško pevati iskvarene arije kao Florens?

- To najviše vežbam, sve drugo sam savladala. Ako imate sluha, veoma je teško pevati pogrešno, uvek vas nešto vuče da pevate tačno. 

Koliko šivaćih mašina imate?

- Tri. Jednu staru poljsku, tešku kao tuč, koja odlično radi, i dve novije. Za sada samo ja radim na njima, ali možda ću jednog dana napraviti mali modni studio, pa i zaposliti nekoga.

Tekst: Nenad Blagojević

Prethodna strana