Ćutala je i čekala da nastavi. Nije imala snage da progovori. Ono što se pred njom odvijalo bilo je nalik na ultimativni ženski san, na ostvarenje najluđih snova. Na “veliku priču” koja se čita u romanima, gleda u filmovima…
Završila je sa poslom, javila se uredniku da proveri da li nema još neku obavezu i pozvala lift. Zazvonio joj je mobilni. Bila je to Slađa.
-Hej Jole, gde si? – upitala je veselo.
-Evo upravo krećem sa posla. Jel` sve u redu? Gde je Vuk?
-Ne brini, sve je pod kontrolom. Vuk je na sigurnom, čeka te…
-Super! Dolazim uskoro! Ćao.
-Ćao draga, volim te!
-Hahahahaha… i ja tebe, mada ne znam šta te je spopalo!! – odvratila je smejući se neočekivanom izlivu ljubavi svoje prijateljice i prekinula vezu.
Krakti, zvonki zvuk označio je da je stigao lift. Pritisnula je “P” za prizemlje i počela da razmišlja o ručku za taj dan. Nije imala nikakavu posebnu ideju… Lift se zaustavio i vrata su se otvorila. Koraknula je u hol, a onda zastala kao ukopana. Ispred nje je bio Bob, a na njegovim ramenima Vuk! Kada je primetio, nasmejao se i mahnuo joj.
-Mama! Mama! – mahao joj je veselo.
-Vuče! Bobane! – mucala je zbunjeno – Šta se dešava??
Vuk je veselo skakutao na Bobovim ramenima, videvši nevericu i radost na majčinom licu.
