Završila je sa poslom, javila se uredniku da proveri da li nema još neku obavezu i pozvala lift. Zazvonio joj je mobilni. Bila je to Slađa.
-Hej Jole, gde si? – upitala je veselo.
-Evo upravo krećem sa posla. Jel` sve u redu? Gde je Vuk?
-Ne brini, sve je pod kontrolom. Vuk je na sigurnom, čeka te…
-Super! Dolazim uskoro! Ćao.
-Ćao draga, volim te!
-Hahahahaha… i ja tebe, mada ne znam šta te je spopalo!! – odvratila je smejući se neočekivanom izlivu ljubavi svoje prijateljice i prekinula vezu.
Krakti, zvonki zvuk označio je da je stigao lift. Pritisnula je “P” za prizemlje i počela da razmišlja o ručku za taj dan. Nije imala nikakavu posebnu ideju… Lift se zaustavio i vrata su se otvorila. Koraknula je u hol, a onda zastala kao ukopana. Ispred nje je bio Bob, a na njegovim ramenima Vuk! Kada je primetio, nasmejao se i mahnuo joj.
-Mama! Mama! – mahao joj je veselo.
-Vuče! Bobane! – mucala je zbunjeno – Šta se dešava??
Vuk je veselo skakutao na Bobovim ramenima, videvši nevericu i radost na majčinom licu.
-Hej, Vuče, polako! – Boban baci pogled naviše ka dečaku – Malo si težak kad skačeš! A ja mator! – smejao se.
-Ma super si! – odvrati Vuk veselo - Koliko ti imaš godina? – upitao je.
Jovana je još uvek stajala kao ukopana, ne verujući da je budna…
-A šta ti misliš? – odvrati Bob.
-Nemam pojma… - slagao je ramenima – Jedno čertdeset, pedeset… Jesam pogodio?
-Pa, jesi… otprilike – nasmejao se – Sad ću da te spustim, matori ljudi ne smeju mnogo da se zamaraju.
Vuk se zakikota i pusti Bobove uši, za koje se držao sve vreme. Kada ga je spustio, potrčao je ka majci i snažno je zagrlio. Dok ga je ljubila i stezala, nešto je iz nje provalilo i suze joj potekoše niz lice. Suze radosti, ushićenja, ljubavi…
-Nemoj da plačeš mama, imamo dobre vesti za tebe… - tešio je Vuk nežno – Nas dvojica smo se upoznali i super smo ortaci! – ushićeno je objašnjavao – On je dobar drug, a uzgred me je malo podmitio čokoladama i koka-kolom… - dodao je kroz smeh.
Nasmejala se, još uvek uplakana. Boban je stajao po strani, čekajući. Vuk se nagnuo i šapnuo joj da je voli, a potom je uhvatio za ruku i povukao do Bobana.
-Idem sad da kupim sladoled, dok vi razgovarate… - značajno ih je pogledao i namignuo Bobu.
Bob mu namignu i mahnu. Kada je nestao sa vidika, pogledi su im se sreli.
-Ne razumem… - odmahivala je glavom – Šta se dogodilo? Otkuda ti ovde sa njim?
Nasmejao se i uhvatio je za obe ruke, nežno prelazeći pogledom preko njenog lica i vraćajući se na oči.
-Imaš predivnog sina – odvratio je – Koji te bezgranično voli…
-Znam, ali… - odmahivala je glavom, kao da ništa ne razume.
-Pre nekoliko dana me je pozvala tvoja prijateljica Slađa i rekla mi je da Vuk želi da razgovara sa mnom. Bio sam iznenađen, ali kada smo počeli razgovor, shvatio sam da obojica želimo isto… - zastao je, dok je ona postajala sve nestrpljivija.
-Šta? Šta?
-Da ti budeš srećna i voljena – odgovorio je meko, privlačeći je bliže.
-I dalje mi ništa nije jasno… - mrmljala je zbinjeno gledajući u njegove usne koje su joj se približavale.
Poljubio je i pustio. Jedva je povratila dah.
-Rekao mi je da si nesrećna i da je on kriv za to. Objasnio mi je neke stvari i tek tada mi je postalo jasno šta treba da radim…
Ćutala je i čekala da nastavi. Nije imala snage da progovori. Ono što se pred njom odvijalo bilo je nalik na ultimativni ženski san, na ostvarenje najluđih snova. Na “veliku priču” koja se čita u romanima, gleda u filmovima…
-Shvatio sam da sam dosta putovao, lutao.., sada vidim da je taj put bio put koji vodi do tebe… Došao sam i ostajem ovde… sa vama…u našem gradu…
-Šališ se… - promucala je.
-Nikad u životu nisam bio ozbiljniji – odvratio je odlučno – Želim da ostvarim svoj cilj, našu želju da budemo zajedno, ali niko zbog toga ne sme da bude povređen. Najmanje od svih, tvoj…naš Vuk.
Suze radosnice su joj se slivale niz lice, a on ih je nežno brisao poljupcima.
-Nemoj da plačeš ljubavi, sve je savršeno… - šaputao joj je.
-Plašim se… - priznala je tiho, oslanjajući glavu na njegove grudi.
-Čega?
-Hoće li naša ljubav trajati?
-U ljubavi nema pravila – podigao je njeno lice i pogledao je u oči – Mi samo treba da se volimo i čuvamo, uživamo u našoj ljubavi što više, jer ljubav je najvažniji sastojak za ukus života – nasmešio joj se nežno – A ti slobodno tome dodaj sve duge sastojke…
-Mmmmmm… Možeš da se kladiš da hoću… - vragolasto mu se osmehnula – Čim ostanemo sami…
