Nije mogla ni da sanja kuda će je želja da nastupa odvesti sa njim… Znala je da nema nimalo smisla da se pravda i objašnjava, zato nije ni pokušavala.
-Helena, šta to govoriš?! – bio je bled i uzdrman.
Alkohol je polako gubio dejstvo i u strahu je gledala njegovo skamenjeno lice.
-Ne mogu da verujem u ovo što si sada izgovorila! Od prvog trenutka sam osećao da nešto nije kako treba, ali ovo…!
Katarina nije imala šta da kaže. Sve je rekla, priznala je istinu i sada je čekala svoju kaznu.
Pogledao je pogledom punim gorčine. Nedeljama se poigravala sa njim, lagala ga i pretvarala se…
-Znaš koliko mrzim laži… - glas mu je bio napukao.
-Znam… - prošaputala je.
-Je li ti ikada palo na pamet da možeš nekoga da povrediš svojim lažima??
Ćutala je, pognute glave. Naravno da jeste, ali sve se dogodilo neplanirano. Nije mogla ni da sanja kuda će je želja da nastupa odvesti sa njim… Znala je da nema nimalo smisla da se pravda i objašnjava, zato nije ni pokušavala. Najednom joj je prišao i zagledao joj se u lice.
-Bože, da li je moguće da nisam video…? – rekao je za sebe – Jednostavno, ne mogu da verujem… - pogledao je još jednom gorko, razočarano - Molim te idi, ne mogu sada da podnesem tvoju blizinu…
Otvorila je vrata i izašla, dok su joj se oči punile suzama.
Idućeg jutra našao je njen otkaz na stolu. Otišao je do kadrovskog referenta i dobio informaciju da je dala otkaz i otišla. Vratio se u svoju kancelariju, seo i prazno zagledao u zid.
Katarina se preselila u drugi hotel i pozvala Karla na piće. I njemu je priznala sve, čak i svoja osećanja prema Marku.
