Iz romana "Tvoj sam" spisateljice Mirjane Bobić Mojsilović, donosimo vam prvi deo priče o čudnovatoj magiji rozenkvarca, kamena ljubavi i devojci čije je kameno srce otopio ovaj kristal ljubavi.
Stara legenda kaže da Amendiljo Prizmo de Suenjos beše čovek izvanrednog ukusa i široke ruke.
Kada bi on zašao u bordel u Ulici Vetrova, sve devojke bi bile ustreptale kao plamičci sveća. Jer, osim što im je uvek donosio učećerene smokve, urme i bombone od špinovanog čećera, bademe prelivene medom i druge poslastice, Amendiljo beše važio i za velikog kicoša, mirisao je kao ni jedan drugi muškarac koji je ulazio u kuću madam Esperance.
Jednom bi došao mirišući na cvet lavande, drugi put bi njegova svilena bluza odisala mirisom pomorandži i cimeta, a najviše oduševljenja izazivao je njegov parfem za koji je teško moglo da se odredi od čega je - na prvi utisak bio je to muskatni orah pomešan sa limetom i đurđevkom, ali već kod sledećeg talasa pomaljala bi se, tu, iz trećeg plana, i ljubičica sa vanilom, pa čak i tanka nijansa lipinog cveta.
Onoj madam Esperancinoj devojci sa kojom bi proveo vrelu noć, uvek bi, kao naročit znak zahvalnosti, ostavio majušnu bočicu parfema, a kad bi bio posebno dobro raspoložen, ostavljao bi i nešto više: ukras za punđu napravljen od kosti, kutijicu egipatske kane za kosu, cvet izvezen perlicama koji je mogao da se nosi i kao broš, marokanski kajal za oči, ili kakvu svilenu traku za vrat sa ukrasnom kopčom.
Dolazio je već nekoliko godina i, za razliku od mnoge druge gospode, Amendiljo je bio poznat i po tome što nije imao samo jednu devojku sa kojom bi se provodio – sve su bile njegove, i o svima je, podjednako, vodio računa, a svaka od njih mogla se nadati da će osetiti njegov miris, i da će od njega dobiti neki naročit poklon.
