Stara legenda kaže da Amendiljo Prizmo de Suenjos beše čovek izvanrednog ukusa i široke ruke.

Kada bi on zašao u bordel u Ulici Vetrova, sve devojke bi bile ustreptale kao plamičci sveća. Jer, osim što im je uvek donosio učećerene smokve, urme i bombone od špinovanog čećera, bademe prelivene medom i druge poslastice, Amendiljo beše važio i za velikog kicoša, mirisao je kao ni jedan drugi muškarac koji je ulazio u kuću madam Esperance.

Jednom bi došao mirišući na cvet lavande, drugi put bi njegova svilena bluza odisala mirisom pomorandži i cimeta, a najviše oduševljenja izazivao je njegov parfem za koji je teško moglo da se odredi od čega je - na prvi utisak bio je to muskatni orah pomešan sa limetom i đurđevkom, ali već kod sledećeg talasa pomaljala bi se, tu, iz trećeg plana, i ljubičica sa vanilom, pa čak i tanka nijansa lipinog cveta.

Onoj madam Esperancinoj devojci sa kojom bi proveo vrelu noć, uvek bi, kao naročit znak zahvalnosti, ostavio majušnu bočicu parfema, a kad bi bio posebno dobro raspoložen, ostavljao bi i nešto više: ukras za punđu napravljen od kosti, kutijicu egipatske kane za kosu, cvet izvezen perlicama koji je mogao da se nosi i kao broš, marokanski kajal za oči, ili kakvu svilenu traku za vrat sa ukrasnom kopčom.

Dolazio je već nekoliko godina i, za razliku od mnoge druge gospode, Amendiljo je bio poznat i po tome što nije imao samo jednu devojku sa kojom bi se provodio – sve su bile njegove, i o svima je, podjednako, vodio računa, a svaka od njih mogla se nadati da će osetiti njegov miris, i da će od njega dobiti neki naročit poklon.PageBreak

Tako je to bilo, sve dok kod madam Esperance ne uđe, jednog kišnog jesenjeg dana, kao u kakvu Markesovu priču, devojka pegavog, veoma bledog lica i plavih očiju, krhkog tela i vitkih ruku, u koju se Amendiljo Prizmo de Suenjos na smrt zaljubi.

Zvali su je Ninja.

Legenda počinje tu.

Amendiljo je od tada dolazio otprilike dva puta mesečno, i uvek nenajavljen, i svaki put je birao samo nju. Madam Esperanca nije bila zadovoljna razvojem situacije, jer nikada nije mogla da predvidi kada će tačno Amendiljo doći, pa se često dešavalo da Ninja, kad on dođe, bude zauzeta, sa nekim drugim gospodinom, kako su to nalagala pravila i kućni raspored madam Esperance, koja im je, inače, svima bila kao majka.

Madam je smatrala da to nije bilo dobro za posao – da neki gospodin uvek želi samo jednu istu devojku da mu bude na raspolaganju, a još je manje moglo biti dobro da se bilo koja devojka, pa tako i Ninja, ludo zaljubi u neku mušteriju – to bi značilo ili da će ubzo da ode, ili da će da se razboli od tuge. Međutim, madam Esperanca nije mogla ništa da odbije prefinjenom Amendilju široke ruke, pa je gledala, kako je znala i umela, da, kad se on pojavi, Ninju nekako oslobodi svih drugih obaveza.

Ostale devojke kod madam Esperance takođe nisu bile mnogo srećne zbog ove iznenadne promene pravila.

Otkako se Mala pojavila, ne samo Amendiljo, nego i drugi muškarci, koji inače uopšte nisu bili tako izbirljivi, odjednom počeše da traže samo nju.PageBreak

Neke devojke su među sobom šaputale da je Ninja toliko popularna, zato – jer drugačije miriše; druge su tvrdile da gospodu Mala ne privlači time što je lepa, jer bilo je i lepših devojaka od nje kod madam Esperance, nego time što ih je omađijala nekim tajnim ritualima koje izvodi kad ostane nasamo sa muškarcima.

Neke su, pak, bile ubeđene da se za Ninju lepe zato jer se prema muškarcima ne ponaša pokorno, već kao da im je gospodarica, a sama Ninja bi, za večerom, tiho ponavljala da nema nikakve tajne sa njom u vezi, osim jedne jedine istine – a to je da ona ne može da se zaljubi.

Da je rođena bez srca.

Kada je, obasuta poklonima koje joj je doneo Amendiljo, i njemu saopštila da se ne nada uludo, i da ga ona ne može voleti, Amendiljo je toplo pomazi po licu i nasmeši se, kao čovek koji toliko toga zna.

„To je nemoguće, Ninja”, reče, „svako se bar jednom u životu zaljubi i svako bar jednom voli.“

Ninja je slegnula ramenima, kao da je htela da mu kaže „videćeš“, a Amendiljo je obasu poljupcima. Dok je ljubio, bio se zarekao da će pridobiti njenu ljubav i da će otkriti i pronaći to crce za koje je Mala tvrdila da ga nema.

Probao je poklonima, i nije išlo. Probao je parfemom koji je dao da se složi samo za nju – mošus i lubenica, perunika i tek nekoliko kapi eukaliptusa – i nije išlo. Probao je da je probudi ljubomorom – nekoliko puta je dolazio i uzimao druge devojke i davao im poklone, ali Ninja je bila potpuno mirna i potpuno nedodirnuta.

I, što se on više trudio, to je ona ostajala sve hladnija. Hvalila je njegove mirise, hvalila je njegov kicoški izgled, hvalila je čak i njegovo ljubavničko umeće, ali, na žalost, ni njega ni bilo koga drugog nije mogla voleti, jer joj, kako mu je govorila, „to nije dato“.

Mirjana Bobić Mojsilović (Iz romana „Tvoj sam")