Albert Foke (Fouquet), sin francuskog aristokrate, dvadesetih godina prošlog veka bio je deo pariskog otmenog društva i poznavalac parfema. U sobi na vrhu porodičnog zamka imao je malu radionicu u kojoj je izrađivao mirise samo za sebe, uz pomoć porodičnog batlera, Filipa. Ti su mirisi privlačili pažnju, i njegovi su mirisi počeli da se traže. Ipak, Foke nije želeo da komecijalizuje svoje mirise.

Tokom letovanja na Azurnoj obali 1937, zbližio se sa američkim studentom na proputovanju kroz Francusku, Džonom Ficdžeraldom Kenedijem. Opčinjen Albertovim mirisom, Džon ga je ubedio da mu ostavi uzorak svog parfema. Uz parfem, Kenedi je dobio i poruku: "U bočici je dah francuskog glamura koji nedostaje Amerikancima".

Po povratku u Pariz, Albert je primio pismo iz Amerike sa pozdravima od Kenedija, i molbom za još osam uzoraka parfema, "a ako tvoje proizvodne mogućnosti dozvole, molim još jednu za Boba".  Albert je poslao devet parfema u identičnim, lepim bocama koje mu je batler pronašao u jednoj apoteci, nabavio devet kutija sa istim dezenom kao majica koju je Kenedi nosio kada su se sreli, ii na kutije stavio etiketu "Eight&Bob".

Bio je ne malo iznenađen kada su posle nekoliko meseci počela da stižu pisma iz Amerike od Holivudskih režisera i glumaca, poput Kerija Granta i Džejmsa Stjuarta. Svi su hteli "Eight&Bob", miris koji su otkrili na Kenedijevom ocu, koji se družio sa filmskim svetom.

Tu se priča, nažalost, zavšila. Albert je poginuo u proleće ‚1939. godine u automobilskoj nesreći kod Bijarica, a njegov batler Filip je nastavio da šalje naručene parfeme sve do izbijanja Drugog svetskog rata. U poslednjoj isporuci, Filip je sakrio boce u precizno ručno isečene knjige, kako isporuku ne bi konfiskovali nacisti. Nekoliko decenija kasnije, porodica Filipa, batlera, otkrila je formulu i detaljno razrađen proizvodni postupak, i pafem je ponovo zaživeo među muškarcima od stila.

Danas se "Eight&Bob" proizvodi u ograničenim serijama: ne samo zbog ekskluzivnosti, koliko zbog retke biljke sa Anda koju je Albert otkrio na svom putovanju u Čileu 1934. a koju je nazvao "andrea". Biljka raste na ograničenom prostoru i bere se u decembru i januaru – a samo sedam procenata biljke, kada se probere, može da se upotrebi. Svake godine se zato, tek kada se zna koliko je "andree" skupljeno, zna koliko se bočica parfema može proizvesti. Kako miriše parfem koji je voleo Džon Kenedi možete i sami da proverite – u parfimeriji Metropoliten u Beogradu.