Crvena ribizla (Ribes rubrum) spada u retke vrste voća, koje se bez nekih većih ograničenja mogu označiti kao „domaće“. To važi i za dekorativne varijante koje zapravo pripadaju ovoj vrsti belih i roze bobica. Doduše, ovi žbunovi više vole blage klimatske uslove i rastresito, humusno zemljište, ali su se zato pokazali kao vrlo zahvalni u oblastima s nadmorskom visinom do 1.400 m, gde njihovi sitni plodovi imaju vrlo lepu aromu.

Rane sorte sazrevaju već od sredine juna. Pri dobrom izboru sorte i staništa kod mnogih sorti može da se desi da berba potraje sve do avgusta. Crvene ribizle su omiljene zbog rane berbe. Takav je slučaj sa sortom „Junifer” koja cveta već u martu, ali zato nije namenjena sadnji u predelima gde su česti kasni mrazevi. U predelima s toplom klimom, kakva prija i vinovoj lozi, bolje je da se sve sorte zasade na polusenovitom mestu, npr. izmedju visokih stabala voća ili na rubu žive ograde. Ovo posebno važi za „Weisse Versailler”, čije bele providne bobice na direktnom suncu dobiju smedju boju, što im znatno naruši izgled.

Crne ribizle (Ribes nigrum) uzgajaju se u mnogim predelima Srednje Evrope. Smatraju se jednom od najkorisnijih vrsta bobičastog voca. U jednom uporednom istraživanju pokazalo se da one imaju ne samo bolji prinos nego i veću koncentraciju dragocenih sastojaka. Ukoliko želite da iskoristite pozitivan efekat ovih bobićastih plodova, koji sprečavaju pojavu raka i jačaju imuni sistem, a mogu da vas obraduju i tipičnim mirisom i oporom aromom, trebalo bi pre svega da ih jedete sveže.

PageBreak

U pogledu nege ribizle su vrlo skromne. Do visokog prinosa i krupnih bobica dolazi se redovnim orezivanjem. Trebalo bi da znate i sledeće: crvene, roze i bele sorte sazrevaju na vodećim granama starim 2-3 godine, kao i na jednogodišnjim bočnim izdancima. Kada je reč o crnoj ribizli, najlepši plodovi uspevaju na jednogodišnjim odrvenelim izdancima, dok bobice na starijim izdancima ostaju sitne i neravnomerno sazrevaju. Odmah posle berbe kod obe vrste potrebno je skratiti 2-3 starija izdanka sve do zemlje. Tako se podstiče rast mnogih snažnih mladih grana, dok se slabije grane odsecaju. Crvenu ribizlu najbolje je skratiti na kraju, i to sve bočne izdanke na dužinu od 1 do 2 cm. Kod crne ribizle odsecite samo tamnije dvogodišnje bočne izdanke, takodje vrlo kratko, na svega 2-3 cm, a jednogodišnje grane ostavite.

Ribizlu u saksiji možete da sadite u svako doba godine, ali će lakše da se primi ukoliko sve žbunove zasadite posle opadanja listova u jesen ili u proleće pre izbijanja mladica. Važno: ukrasne žbunove zasadite na većoj dubini nego što su bili u saksiji! Ribizle imaju plitak koren, pa zbog toga teško podnose kada se plevi korov ili okopava oko njih. Zato je bolje da se pospe malč, na primer, kompost. Ukrasne žbunove koji su već zasađeni možete da razmnožite reznicama. Posle berbe odsecite jednogodišnje grančice u dužini od 20 cm i ukloniti sve listove. Reznice zabodite u vlažnu i peskovitu baštensku zemlju. Kada se reznica ožili, presadite je na krajnje stanište.