U Srbiji sve više ljudi počinje da se bavi proizvodnjom povrća u plasteniku. Evo šta kažu iskusni poljoprivrednici o rizicima, ulaganjima i dobiti!
Za proizvodnju u plastenicima na jednom hektaru potrebno je ulaganje od oko 15.000 evra, a ukoliko ne bude problema sa cenom, prodajom povrća i štetom od nevremena, uloženo može da se vrati za godinu dana i da se zaradi još toliko, kažu proizvođači.
Na 25 ari pod plastenikom može da se dobije 8.000 kilograma paradajza godišnje, a početno ulaganje je 12.000 evra
Proizvodnja povrća u plastenicima donosi dobru zaradu, pa se ovakvim vidom proizvodnje bavi sve više ljudi. Povrće na ovaj način može da se proizvodi i na manjim parcelama, ali je zarada tada manja, ali i dalje dobra. Tako, prema rečima proizvođača, ulaganje za plastenik na 25 ari iznosi oko 12.000 evra. To podrazumeva kopanje bunara (5.000 evra), nabavku semena (oko 300 evra), kupovinu supstrata (oko 300 evra), nabavku kontejnera (oko 400 evra) i kupovinu folije sa šipkama i sistemom za navodnjavanje (6.000 evra).
PROČITAJTE JOŠ: KOJE VOĆE SE NAJVIŠE ISPLATI GAJITI U SRBIJI: borovnice, kupine, ribizle i maline (ULAGANJA, DOBIT I RIZICI)
Za ovu površinu nije nužno plaćanje radnika, a od države može da se obezbedi povraćaj ulaganja od 50 odsto. Uz agrotehničke mere berba može da se očekuje u junu. Na ovoj površini može da se posadi oko 2.000 strukova paradajza, koji godišnje može da donese rod veći od 8.000 kilograma. Prema prošlogodišnjoj ceni, koja je u junu na beogradskim pijacama bila čak 150 do 200 dinara, a na kvantašu 110 dinara, već posle prvog roda ulaganje se isplati, a kasnije donosi zaradu. Za uzgajanje na većim površinama zarada je još veća, pošto je za hektar plastenika potrebno oko 15.000 evra ulaganja, ali je prinos daleko veći, čak 60 tona. U plastenicima se mogu gajiti i druge vrste povrća, a sezonska cena diktira kolika će zarada biti.
Radiša Stojićević iz Gornje Vranjske kod Šapca na jednom hektaru u pedesetak plastenika godišnje proizvede oko 60 tona paradajza i 20 tona krastavca.
- Najviše novca ode za seme, zaštitu, plaćanje radnika i obnavljanje folije. Osim mene i supruge, svaki dan moramo da platimo tri, četiri radnika. Sve to otprilike po hektaru košta oko 15.000 evra. Kada nema velikog uvoza koji nas ubija, možemo da vratimo uloženo i da zaradimo još toliko - objašnjava Radiša.
Kliknite OVDE da pročitate nastavak teksta o načinu zarade i koji su najveći problemi u ovom poslu!
