Od svih namirnica koje nam priroda pruža, neke se ipak izdvajaju po velikom lekovitom svojstvu. To je, pre svega, beli luk, jedna od najstarijih uzgajanih povrtarskih vrsta, koja pored jestivih svojstava, ima i ogroman značaj za zdravlje ljudi. Beli luk je poznat i pod nadimkom “smrdljiva ruža“, zbog svog intezivnog mirisa, koji je za neke sporan, a drugima opojan.

PROČITAJTE JOŠ: 2 pravila za uštedu u kuhinji: ovo povrće i voće ne smete čuvati zajedno u frižideru

Beli luk ste bezbroj puta konzumirali, ali da li znate da postoji i beli luk – crne boje? To je nova, neobično aromatična namirnica, blago slatkog okusa i neutralnog mirisa koja svojim svojstvima oduševljava sve koji ga probaju. Nastaje fermentacijom svežeg (belog) luka, na potpuno prirodan način, bez konzervansa i aditiva.

Beli luk – crne boje nastaje fermentacijom čitave glavice belog luka u vlažnom i kontrolisanom okruženju na temperaturama od 60 do 80 stepeni Celzijusovih tokom 60 dana. Proces fermentacije odvija se bez aditiva, konzervansa ili bilo kojeg drugoga sastojka - potpuno prirodno. Nakon te faze, glavice oksidiraju u čistoj prostoriji još 45 dana.

PROČITAJTE JOŠ: Toplota u plasteniku bez grejanja: kako da jeftino zagrejete povrće i gajite krastavac na slami (SAVETI)

Beli luk sadrži šećer i aminokiseline koje u procesu fermentacije proizvode melanoidin, tamnu supstancu odgovornu za crnu boju tokom ovog dugotrajnog procesa. Osim što promeni boju, menja ukus i teksturu. Izgubi gorčinu i ljutinu i razvije mekanu, sočnu teksturu s ukusima koji podsećaju na „sojin umak“, sa slatkastim ukusom suve šljive.

Koje su razlike između „crnog“ i belog luka? Crno-beli luk se može jesti sirov ili kuvan, odnosno na isti način kao i sveži beli luk. U odnosu na sveži, glavne prednosti su mu da nema onaj karakterističan miris kod konzumacije, nema lošeg zadaha ni isparavanja iz kože, tako da se može nesmetano jesti. Takođe, delotvorniji je od svežeg, antioksidansi se povećaju do deset puta u odnosu na sveži i organizam ga lakše prihvata.

Izvor: Novosti