Retko grana raste baš onako kako bi čovek voleo. Zato su pronicljivi baštovani u 17. veku došli na ideju da grane voćki vežu za konstrukciju od letvica i da na taj način usmeravaju rast. Prednost: na ovaj način kruška je rasla u širinu umesto u visinu i mnogo su se lakše brali plodovi.

Špalirska tehnika uzgajanja razvijena je prvenstveno za uzgajanje voća, ali je ubrzo počela da se primenjuje i kod ukrasnih biljaka poput ruža. Drveće cije se krošnje kockasto oblikuju u užem smislu ne pripada špalirima, jer se u većini slučajeva uzgaja bez pomoćnih konstrukcija. Ipak, vizuelno slično deluje i takođe ima veoma dugu tradiciju: u primorskim oblastima kao zeleni zid štiti kuće od vetra i kiše. I u vlastelinskim baštama mogu se naći drvoredi sa simetričnim krošnjama koje se nalaze jedna iza druge. Međutim, ne samo u tradicionalne već u moderne bašte savršeno se uklapaju špaliri kockasto oblikovanog drveća.

Svojim strogim formama uklapaju se i u pravolinijska, nekitnjasta uređenja. Simetrična struktura ostavlja srazmerno jači utisak od uobičajene žive ograde. Špaliri su, osim toga, idealni za podelu vrta na više delova ili kao zaštita od pogleda uz ivicu poseda. Kao partneri preporučuju se neki drugi, takođe oblikovani elementi, kao što su, na primer, niske žive ograde od tise ili šimšira. Još jedna prednost špalira: potreba za prostorom je skromna i s njim može da se kalkuliše.

Špalir od voćki uza zid kuće koristi slobodan prostor, a špalir od graba na kraju bašte može da bude širok samo pola metra. I za male bašte upravo špaliri daju nove mogućnosti. Pored lipe i graba na špaliru mogu da se uzgajaju i vrste poput likvidambra (Liquidambar), klena (Acer campestre), crvene bukve (Fagus), močvarnog hrasta (Quercus palustris) i ukrasne jabuke (Malus). Za platane najbolji su, pre svega, horizontalni špaliri, takozvani krovni platani. Gusto zeleno lišće postaje pravi živi suncobran i mestu za sedenje daje mediteranski duh. I dud (Morus) i zlatna kiša (Laburnum) mogu da se oblikuju na ovaj način.

Špaliri voćki najčešće se postavljaju na južni zid, jer on akumulira sunčevu toplotu. Od toga profitiraju vrste i sorte koje vole toplotu poput krušaka, bresaka i vinove loze, čiji će plodovi zbog toga ranije sazreti i biti aromatičniji. Jabuke i bobičasto voće vole pak manje sunčana staništa, više orijentisana ka zapadu. Lepo izgledaju i redovi s niskim stablima na špalirima, koji mogu da uokviruju korisnu baštu. Ako sami želite da napravite špalir, potrebno vam je dosta strpljenja. Nekoliko godina potrebno je da vezujete izdanke i da ih redovno orezujete. To je svakako razlog što su cene gotovih špalira, bilo da je reč o stablu bilo o žbunu uzgajanom na ovaj način, znatno više od uobicajeno uzgajanih predstavnika iste vrste. Mnogo truda i vremena uloženo je u njihov savršen izgled. I za negu vam je potrebno više vremena, ali muka se isplati. S godinama drvo na špaliru biće upečatljivije i lepše.

Izvor: Lisa / Moja lepa bašta