Ovo rešenje se prilično razlikuje od svih koja su do sada data, jer stručnjaci pejzažisti redovno savetuju da voćnjak i povrtnjak pripadaju takozvanom korisnom vrtu i da treba da budu odvojeni od ukrasnih biljaka. Ali poslednjih godina primećuje se da se posebno radi na tome da ove vrste biljaka, posebno voćke, dobijaju dekorativan izgled i takvi hibridi zaista dekorativno deluju, naročito kada se na njima pojave plodovi koji izgledaju kao ukras.

Bez svake sumnje baštu koja bi se uredila na ovaj način deca bi svakako volela. Odgovor je veoma jednostavan – izbor biljaka, bolje reci voća, a posebno jagodičastog, veseli decu, ali i odrasle.

Ovo rešenje se prilično razlikuje od svih koja su do sada data, jer stručnjaci pejzažisti redovno savetuju da voćnjak i povrtnjak pripadaju takozvanom korisnom vrtu i da treba da budu odvojeni od ukrasnih biljaka. Ali poslednjih godina primećuje se da se posebno radi na tome da ove vrste biljaka, posebno voćke, dobijaju dekorativan izgled i takvi hibridi zaista dekorativno deluju, naročito kada se na njima pojave plodovi koji izgledaju kao ukras.

Ova bašta je pravi primer za to. Površina koju je trebalo pretvoriti u baštu, kao što ste videli, bila je pod travom i na njoj nije rasla nijedna biljka. Sada na neki način podseća na starinske bašte, koje se nisu mogle zamisliti bez voća. Posebno su zanimljive tri ribizle u vidu stabla, zatim jedna moćna trešnja s krupnim plodovima i špalir jabuka crvenkastih plodova. Tu su i maline krupnih plodova, ali i jagode, koje plodonose celog leta do kasno u jesen i koje su za decu sigurno najinteresantnije.

Ono što daje poseban šarm ovom voću je posađen dragoljub u njegovom podnožju (narandžasti cvetovi, podnosi hlad). Ipak ispred kuće, u centralnim delovima leja, rastu žbunaste ruže, bakarno narandžastih krupnih cvetova, polupune, ali mirisne. Uza samu stazicu do trema posađena je baštenska lavanda. Pored uživanja u lepoti, ova bašta pruža i uživanje u divnom mirisu.

Dragana Tucović-Baranac,
pejzažni arhitekta i PR JKP “Zelenilo – Beograd”

Dragoljub za veselu baštu
LepaiSrecna 

Legenda

1. Jagode, aromatična sorta sazreva od juna u zavisnosti od vremenskih uslova sve do mraza, 40 kom.
2. Ribizla u vidu stabla, krupne, crvene, kisele aromatične bobice u julu, 3 kom.
3 Dragoljub (Tropaeolum majus), razmnožava se iz semena, 2 kesice sa semenom.
4. Origano (Origanum hybr.), razgranata sorta koja dugo cveta, purpurnoroze cvetovi od jula do septembra, visina 40-60 cm, lepa perena koja se orezuje
20 kom.
5. Visoki sedum (Sedum telephium), tamnocrveni cvetovi od avgusta od oktobra, visina 40-50 cm 12 kom.
6. Sredozemna udika (Viburnum tinus) zimzeleni žbun, mirisni, beli do roze cvetovi od februara do aprila, visina do 3 m, u predelima s jakom zimom uneti na zimsko stanište, 2 kom.

7. Virak (Alchemilla molis), svetlozeleni cvetovi od juna do jula, visina 50 cm, orezivanje posle cvetanja podstiče izbijanje mladica, 20 kom.
8. Žbunasta ruža „Westerland”, ima bakarnonarandžaste, krupne, polupune mirisne cvetove u većim buketićima, cveta od juna do prvog mraza, visina 150 cm, 2 kom. 
9. Baštenska lavanda (Lavandula angustifolia),kompaktna tamnolila sorta, cveta od juna do jula, visina od 30 do 50 cm, u proleće i posle cvetanja treba skratiti za trećinu 20 kom.
10. Malina, krupni plodovi koji sazrevaju od avgusta do početka oktobra, ukrasni žbun u proleće skratiti do zemlje 15 kom.
11. Špalir s jabukama, crvenkasti plodovi srednje veličine kiselkastog ukusa, beru se krajem oktobra, špalir u obliku slova U 4 kom.
12. Trešnja, sorta koja se samooplođuje s krupnim crvenim hrskavim plodovima, sočan mesnati deo, visine 3-5 m, 1 kom.