Kod većine baštenskih stazica neophodno je postavljanje nosećeg sloja, jer će u suprotnom doći do sleganja i deformacija površinskog sloja, što može dovesti do opasnog spoticanja.

Kod popločanih stazica na dobro sabijenu podlogu stavlja se sloj šljunka debljine 20 cm, a na njega sloj peska debljine 4 cm. Na taj sloj se zatim stavljaju ploče. Da bi se zatvorile fuge, potrebno je da se napravi smesa od peska i vode ili se upotrebi specijalni malter za fuge u pločniku, koji će znatno redukovati pojavu i širenje korova. Dok granitne kocke mogu da budu stabilne i jasnih ivica, kod stazica popločanim masivnim kamenim pločama preporučuje se izgradnja ivičnjaka. Dovoljno je da se veća ploča ili ivično kamenje postave u betonski temelj.

I kod pošljunčanih stazica i stazica prekrivenih izlomljenim crepom (vidi donji crtež) neophodno je postavljanje nosećeg sloja debljine 10–15 cm, od izlomljenog crepa ili iberlaufa. On će poboljšati oticanje kišnice i
sprečiti da se površinski materijal meša sa zemljom. Pored toga noseći sloj sprečava i pojavu korova, što se može potpomoći vodopropusnom tkaninom protiv korova. Za tu svrhu je dovoljan sloj šljunka ili izlomljenog crepa debljine 5 cm. Što je ovaj materijal sitniji, to je hodanje udobnije. Ukoliko ovaj gornji sloj treba da bude jasno odvojen od susednih površina, možete sa strane da stavite veće kamene ploče koje se ulivaju u temelj kao ivičnjaci.

Stazice prekrivene malčem prave se na rastresitom peščanom zemljištu bez nosećeg sloja. Jednostavno se iskopa otvor dubine oko 10 cm i ispuni malčem. Kod teškog glinovitog zemljišta kopa se kanal dubine 20 cm i dopola puni krupnim peskom ili izlomljenim crepom, da bi se sloj malča posle kiše brže osušio.

Slađana Milosavljević, dipl. pejz. arh. "Beovrta"