Ako vremenske prilike to dozvole, rano proleće je najbolji trenutak za presađivanje četinara. Najbolji rezultati se postižu ako sadnica nije starija od osam godina, a sasvim mlade četinare - do tri godine - najbolje bi bilo ne pomerati ako je to moguće.

Opšte pravilo je da prilikom vađenja, treba "opkrojiti" što veći busen kako bismo oštetili što manje žila. Zatim ga treba zaviti u plastičnu foliju ili jutani džak i tako preneti do novog mesta.

U udubljenje za sadnju treba staviti pregorelog stajnjaka, naročito ukoliko je zemljište lošije. Kada sadnicu čvrsto usadite, oko nje treba iskopati mali rov na daljini od oko pola metra, a višak zemlje nabacite na dno stabla u vidu humke. Tako će voda kojom zalivate (najčešće hladna i hlorisana) prvo proći kroz sloj stajnjaka pa tek onda stići do korena.

Posle sadnje, valja četinar obilno zaliti - između 15 i 20 litara vode biće dovoljno, s tim što to treba nastaviti i u narednim mesecima, dva puta nedeljno. Četinare treba zalivati i narednih dve do tri godine, a u vreme velikih vrućina treba i orošavati krošnju.

O tome kako negovati četinare u saksiji, pročitajte ovde, a o komponovanju baštenskih minijatura sa četinarima ovde.

Izvor: Lisa / Moja lepa bašta