Karakteristike

Poreklo: osnovne vrste iz Južne Evrope, a kultivisane hibridne sorte najčešće iz Holandije i Engleske Rast: uspravan, najčešće jedan cvet na cvetnoj stabljici.
Visina: 40–60 cm.
List: uzan, nalik vlati trave.
Cveta: mart-maj.
Cvet: beo, žut, narandžast, jednobojan i dvobojan, blagog mirisa.
Osobenosti: sok iz stabljike i lukovice sadrži alkaloide i otrovan je.

Sadnja

U septembru, najkasnije u oktobru; na dubini 10 –20 cm i na rastojanju 10 –15 cm.

Stanište i nega

Zbog svojih blistavih cvetova narcisi su na neki način simbol proleća. Najbolje rastu na sunčanim i umereno senovitim mestima, npr. u blizini ukrasnog žbu nja. Ovim lukovicama od izbija nja do nekoliko nedelja posle cvetanja potrebno je puno vlage, pa se u slučaju suvljeg vremena moraju zalivati. Svake druge godine u vreme izbijanja zemlji treba dodati kompost ili organsko đubrivo.

Upozorenje: zbog narcisa brže venu druge biljke.

Narcisi lepo izgledaju i u vazi: Najbolje vreme da se stabljika odseče jeste čim se pupoljak otvori tako da su latice vodoravne. Pre nego što ove vesnike proleća intenzivne boje pridružite drugim biljkama u buketu, morate ih prvo neko vreme držati „u karantinu”. Sveže odsečene stabljike kao da „krvare” odnosno ispuštaju otrovnu sluz. Mnogim njihovim partnerima u vazi, a naročito lalama, to ne prija. Zbog toga narcise jedan dan ostavite same u vazi s vodom.