Nega zemljišta počinje u proleće

Bez obzira na to da li je bašta velika ili mala i da li u njoj gajite voće i povrće ili cvetnice i žbunove - brižljiva priprema i obrada zemljišta preduslov je za njihov rast i razvoj

Kada se razmatra pitanje kvaliteta vaše bašte, kao prvo je bitno da utvrdite kojem tipu pripada zemljište, a zatim, ako je potrebno poboljšati njegove fizičke i hemijske osobine. Po svom sastavu razlikujemo više tipova zemljišta.
Lako, peskovito zemljište je jednostavno za obradu i pripremu. Njegova karakteristika je da se vrlo brzo isušuje i da ne zadržava vodu i hranljive sastojke. Sa druge strane, ono se na proleće brže zagreva, pa je time lakše za obrađivanje. Dodavanjem komposta ovoj vrsti zemlje možete znatno poboljšati njene karakteristike. Uz pripremu koja odgovara zahtevima zemljišta može se poboljšati i tvrdo, teško tle tako da mnoge biljke bez problema rastu i uspevaju na ovakvoj vrsti terena.
Kod teškog zemljišta sa glinovitim slojevima ne može se izbeći duboko oranje u jesen. To naročito važi za novu setvu leja, ali i kada baštu pripremate za prvu sadnju. Kod ekstremno stvrdnutih slojeva zemljišta koji su nastali tokom građevinskih radova ili zbog vibracija vozila, preporučuje se da se njegov površinski sloj potpuno skine i stavi u stranu. Zatim treba rastresti donji sloj dubokim oranjem i potom vratiti sloj koji je prethodno bio uklonjen. Čim se zemljište u proleće isuši tako da se zemlja više ne lepi za cipele, a grube grudve nastale tokom okopavanja prethodne jeseni počnu da se raspadaju zbog dejstva mraza, znači da je pravo vreme za obrađivanje kultivatorom.



Velike površine najbolje je obrađivati motokultivatorom. Površina zemljišta koja se može lako obrađivati i bez takve mašine je do 100m2. Alat sa savijenim i pocinkovanim delovima može se koristiti umesto freze koja ima ravne noževe.  Ako su površine napadnute korovom, onda zemljište ne treba obrađivati frezom, jer iz fino raskomadanih rizoma nastaju nove biljke korova. Kod jakog zakorovljenja treba vilama obraditi zemljište i pri tom pokupiti sav korov sa korenom.

Za laka i srednje teška zemljišta preporučuje se obrada vilama, jer one „štede” zemljište. Potpuno je dovoljno da ga samo duboko rastresete i pri tom ne utabate. Još je i bolje ako ga umesto vilama obradite budakom. Kod rastresitog zemljišta bogatog humusom uštedećete na vremenu, ako koristite kultivator sa pocinkovanim dodacima, a pri tom ga i obogatite kompostom ili krečnjakom od algi.

Redovno okopavanje održava tokom perioda vegetacije zemlju rastresitom i pri tom potiskuje korov. Između stabala, kao i između ruža i žbunja, zemljište treba obrađivati plitko, kako se ne bi oštetio koren biljaka. „Dva puta okopavanje uštedi jedno zalivanje”, kaže staro baštensko pravilo – na taj način se znatno umanjuje isparavanje vode.



Posao oko plevljenja, čišćenja, rastresanja i zalivanja leja možete smanjiti, ukoliko ih zaštitite slojem malča od kompostovane kore, osušenih pokošenih travki ili jesenjeg lišća. Teško zemljište treba obogatiti tankim slojem malča, ako su delovi biljaka skoro istrulili.  Lako zemljište možete obogatiti debljim slojem malča.

Dobro bi bilo da se u razmacima od oko tri godine vrši analiza zemljišta, jer se tako može utvrditi koji hranljivi sastojci nedostaju vašem zemljištu. Analizu možete izvršiti sami ili uzorak zemlje dati nadležnoj ustanovi na analizu. Najbolja za baštu su lako kisela do neutralna zemljišta. Preterano kiseloj zemlji treba dodati kreč, a onoj suviše alkalnoj kompost ili stajsko đubrivo. Kiselost se inače može samo delimično poboljšati, ne treba preterivati u pokušajima da se dođe do idećlnog stepena kiselosti. Umesto toga više pažnje treba usmeriti na izbor biljaka koje odgovaraju tipu vašeg zemljišta.

Nastavak članka