Anđeoske trubice vole svetla staništa, ali ne i prejako sunce. Prijaju im mesta zaštićena od vetra. Tokom zime odgovara im hladno stanište (5–12°C) u podrumu ili u stakleniku.

Leti biljka traži stalnu vlažnost, s tim što treba sprečiti preteranu vlagu. Zimi biljka ne sme biti suva. Saksiju treba staviti u plastičnu kesu koja će održavati vlažnost koja je potrebna korenu. Gornji deo saksije ostaviti otvorenim.  Biljka će bolje cvetati ukoliko se prihranjuje. Visokokoncentrovane hranljive soli su bolje od tečnog đubriva. Biljku đubriti najmanje dva do tri puta nedeljno.

Za razmnožavanje treba na jesen odseći dobro razvijen izdanak iz cvetnog regiona, koji se nalazi u gornjem delu biljke. U tom delu su listovi znatno manji, a polovine listova levo i desno od stabljike obrazuju stepenice. Izdanak  mora biti drvenast sa najmanje četiri lista. Vrh i dva gornja lista treba odseći. Ostatak staviti u čašu sa vodom i držati na svetlom i toplom mestu da se ožili. Preostala dva lista skratiti na pola kako bi se smanjilo isparavanje. Od sredine marta ožiljenu reznicu posaditi u malu saksiju, a nakon tri nedelje u saksiju prečnika 12 cm. Zatim, posle tri nedelje presaditi u još veću saksiju. Na kraju, u maju, biljku zasaditi u saksiju od 10 l.

Na jesen je orezivanje ponekad neizbežno zbog nedostatka prostora. Najbolje je biljku orezati samo u delu krune koji cveta. Veće orezivanje će smanjiti cvetanje. Treba biti oprezan sa ovom biljkom, jer su svi njeni delovi otrovni.