Ova zanimljiva biljka dobila je nadimak zahvaljujući velikoj koncentraciji lakoisparljivih eteričnih ulja koja mogu i da se zapale na visokim temperaturama. Tu pojavu je među prvima zabeležio jedan švedski baštovan još u XVIII veku.

Poreklo: jugoistočna i srednja Evropa, Kina, Koreja.
Rast: uspravan, žbunast.
Visina: od 50 do 100 cm.
List: kao pero, tamnozelen.
Cveta: od maja do juna.
Cvet: gusti cvetni grozdovi; roze ili lila šare, ređe bele.
Osobenosti: dodir stabljika sa semenom izaziva bolne nadražaje na koži, pa se savetuje nošenje rukavica.

PROČITAJTE JOŠ: Šta da sadite u bašti ako imate psa: koje biljke su opasne, pa čak i otrovne za pse

Stanište i nega

Ako diktamusu možete da obezbedite propusno zemljište sa krečnjakom u polusenci, siromašno hranljivim materijama, nagradiće vas mnoštvom cvetova. Ali perenama je potrebno nekoliko godina da ojačaju. Da bi klijalo, seme diktamusa zahteva nižu temperaturu, pa je najbolje da ga sejete zimi ili u rano proleće. Mlade biljke dobro zaštitite od puževa golaća.

Primena

Kombinujte diktamus s drugim biljkama koje vole sušno stanište, kao što su patuljasti dupčac (Teucrium), žalfija, ukrasni čičak (Eryngium), stepski iris (Iris spuria) ili ukrasne trave.

PROČITAJTE JOŠ: Otkrivamo: šta vaše omiljeno cveće govori o vama

Zapaljiv materijal

Kada je mirno, bez vetra a temperatura je visoka, na diktamusu mogu da se pojave plavi plamičci, po kojima je biljka dobila drugi naziv, „zapaljivi žbun“. Uzrok ovoj pojavi jesu velike količine eteričnih ulja, koje se obrazuju pre svega u vreme sazrevanja plodova u jeku letnje sezone. Intenzivna aroma, mešavina limuna i vanile, osvaja naša čula još izdaleka – odličan ukras u blizini mesta za odmor.

Izvor: Lisa / Moja lepa bašta