Preriljajte zemlju još pre planirane setve ili sadnje, i to što je moguće dublje, i dodajte grubo prosejan kompost koji ste sami napravili, ili neko drugo prirodno organsko đubrivo bogato hranljivim materijama. Kod izbora sorti odlučujući su lični afiniteti. Prilikom pogleda na šarene kesice sa semenom nemojte zaboraviti da pogledate kakve su brzina rasta i otpornost na najčešća oboljenja povrtarskih kultura. Tek tada možete doći do vrhunskog ukusa bez većih gubitaka. 

Ren i rotkvice ubrajaju se u prve vesnike proleća u leji s povrćem. Rane sorte kao što je „Cherry Belle” s tankom tamnocrvenom opnicom ili snežnobeli šiljasti „Eiszapfen” možete da sejete direktno u leju od marta. U toploj leji ili plasteniku sejanje i berba mogu da se obave dve-tri nedelje ranije. U omiljene sorte ranog rena već decenijama se ubraja „Ostergruss”. Novi varijetet „Ostergruss rosa 2” isto tako je pogodan za rani start, ali baš kao i rotkvice traži usitnjenu i umereno vlažnu zemlju, da krtola ili koren ne bi odrveneli.
Biosavet: Odmah posle setve prekrijte leju mrežom za zaštitu povrća. Tako su majski i letnji ren i bez tretiranja pesticidima zaštićeni od crvića mušice rena.

Šećerac zasejte što je moguće ranije, čim se zemlja ocedi. Osnovni razlog: kada dani postanu znatno duži, oslabi spremnost na cvetanje, a time i prinos većine sorti graška. Grašak korenom prožima zemlju sve do najdubljih slojeva i, kao i sve leguminoze, u svom krtolastom korenu sakuplja azot. To čini brzu penjačicu izuzetnom pretkulturom za kupus i drugo jesenje i zimsko povrće – ali samo setva u martu daje prostor u leji za vremenski adekvatnu setvu ili sadnju kasnog povrća.

Biosavet: Zbog razvojnog toka rano zasejani grašak ne napadaju crvići graškovog leptira. Šećerac treba prebra ti svaka tri-četiri dana. Starije mahune postaju žilave i manje slatke. Optimalno vreme za berbu graška je upravo onda kada zrna postanu jasno vidljiva, ali još nisu dostigla punu veličinu. Kasnije postaje tvrd i slabije arome i ukusa.

I kod boranije je vreme berbe odlučujuće za kvalitet mahuna. Berite tzv. gurmanske sorte, kao što su „Trebona”, „Neckarkönigin” ili „Blauhilde” sa dekorativnim ljubičastim mahunama, koje tek kuvanjem dobijaju zelenu boju, čim semenke u njihovoj unutrašnjosti dostignu dužinu od osam do deset milimetara. Prilikom setve treba da se pridržavate dva baštovanska pravila. „Boraniju treba sejati bos“, glasi prvo pravilo, jer tek kada je zemljište prijatno toplo i suvo, biljke se razvijaju dovoljno brzo. Ukoliko se poseje u vlažnu i hladnu zemlju, seme truli, a iznikle mlade biljčice pate. „Boranija mora da čuje zvuke zvona“, glasi drugo pravilo. Prekrijte seme, dakle, slojem zemlje debelim najviše dva centimetra. Što pre isklijalo seme probije zemlju, utoliko su ređi slučajevi da uopšte ne proklija.

Biosavet: Radi zaštite od gljivičnih oboljenja seme prilikom setve pospite tankim slojem koštanog brašna.PageBreak

Šargarepa i crni luk nisu samo u kuhinji neodoljivi par iz snova. U leji oni će međusobno držati na odstojanju štetočine koje prete njihovom paru: mušica šargarepe ne voli miris crnog luka, a mušica crnog luka beži od mirisa šargarepinog lišća. Pošto mogu da prođu tri nedelje dok se u redovima sa šargarepom ne pojave prvi listići, može se posejati i seme mirođije i krbuljice u istoj leji. Seme začinskih biljaka proklija za kratko vreme i tako naznači redove. Između njih bez rizika možete da plevite korov i tako redukujete potencijalnu konkurenciju u pogledu svetlosti i hranljivih materija. Kod crnog luka morate se odlučiti između setve i sadnje. Tradicionalne sorte kao što su na primer „Stuttgarter Riesen”, „Zittauer Gelbe” ili  „Braunschweiger dunkelblutrote”, koriste se za setvu ili kao arpadžik. On lošije podnosi niske temperature i tek od aprila može da se sadi u leju.

Biosavet: Za zaštitu od gljivičnih oboljenja leje pre setve ili sadnje polijte rashlađenim čajem od rastavića i zalivajte samo tokom dužih sušnih perioda.

Zelenu salatu mogu uspešno da odgajaju i početnici. To posebno važi onda kada kupite već formiran rasad. Važno je da biljke svakodnevno, a najbolje u sumrak, prekontrolišete i proverite da li su ih napali puževi. Naročito su ugrožene rane sorte salate kao što su puterke „Mona” ili „Maikönig”. Za razliku od njih, crvenolisne salate kao što je „Red Salad Bowl” manje su podložne napadima puževa. Sasvim je nova zelena salata „Cerbiatta” s reckavim uspravnim listovima. Ukoliko rasad uzgajate u leji na umereno toplom i svetlom mestu i presadite ga od druge nedelje marta, ovu salatu blago gorkog ukusa možete da berete već od kraja aprila.

Biosavet: I kod zelenih salata otpornih na pepelnicu potrebno je da se svake godine promeni sorta. Gljivica je izuzetno prilagodljiva i za kratko vreme narušiće sposobnost biljke da se brani. Lisne salate (Lactuca sativa var. crispa), kao i rezane salate, nastavljaju da rastu i posle berbe, a zbog kratkog razvojnog perioda ne isplati se da se čeka drugo sečenje. Sorte kao što je „Gelber Runder” bolje je da sejete u produžetku berbe na svakih 14 dana i na drugom mestu.

Cvekla je pravi delikates. To pre svega važi za slatkasto-sočnu sortu „Robu schka”, sasvim novi varijetet poznate sorte „Rote Kugel”. Kao i druge sorte s loptastom krtolom, ovaj novitet raste znatno brže od cvekle valjkastog oblika. Posao oko uzgajanja ovog povrća ograničen je na povremeno okopavanje skorele zemlje. Kod dužeg sušnog perioda tokom udarne faze rasta redovno zalivanje omogućava kontinuiran razvoj. Ukoliko se odreknete visokog prinosa, sočne krtole možete da vadite još dok su sasvim mlade. Recimo, sorte kao „Baby Beets“, prečnika od svega nekoliko centimetara, imaju posebno blag ukus i prikladne su za jelo u sirovom stanju ili u karpaču od cvekle.

Biosavet: Od početka formiranja krtole svake dve-tri nedelje u vodu za zalivanje dodajte razblažen rastvor s gavezom ili koprivom, ili površinske slojeve zemlje u leji obogatite đubrivom za povrće s većim sadržajem kalijuma.