Životni ciklus zumbula, krokusa, narcisa, lala, anemona ili visibaba vrlo je kratak, jer se vrlo brzo posle precvetavanja osuše nadzemni delovi. Za to kratko vreme oni sakupe dovoljno hranljivih materija da mogu ponovo idućeg proleća da poteraju nadzemne izdanke, list i cvet. Pri tom im je naša pomoć neophodna, a to znači da: - prilikom branja cvetova ne treba dirati listove, - u vreme nicanja i cvetanja treba ih redovno zalivati, da bi imali dovoljno vlage.
Po precvetavanju obično se formiraju plodovi i seme za koje biljke moraju da obezbede velike količine hranljivih materija. Pošto se ove biljke ne razmnožavaju generativno semenom nego vegetativno, seme ne treba čuvati, već odmah po precvetavanju treba ukloniti zametnute plodove. Na taj način hranljive materije koje se i dalje stvaraju ostaće u podzemnom izdanku, što će doprineti njihovom boljem kvalitetu.
Narcis - sa istim uspehom može se gajiti i u bašti i u saksijama. Ako ste lukovice posadili od kraja avgusta do oktobra i ako su u saksijama, treba ih držati na mračnom i hladnom mestu do februara, povremeno ih zaliti, a kada listovi porastu više od 5 cm, premestite ih na svetlije i toplije mesto i pređite na redovno zalivanje odstajalom vodom.
Cvetovi će se ubrzo pojaviti. Ako ih gajite u bašti, trebalo bi da znate da od tog cveta beže krtice i miševi, za koje lukovice lala i ljiljana predstavljaju pravu poslasticu. U vazi narcis voli da samuje.
Zumbul - cveta u maju i aprilu, a „cvećarski zumbul“ koji se danas gaji ima mnogo veće i trajnije cvetne glave i, srećom, zadržao je izvanredan miris. Najbolje je baštenske zumbule saditi krajem oktobra, na 10 cm dubine u propusnu i dobro osunčanu zemlju, na oko 20 cm razmaka. aštenske vrste sade se u grupama, na oko 5 cm dubine na osunčanom mestu.
Veće, posebno preparirane lukovice, upotrebljavaju se za gajenje u posudama u kući, a sade se u septembru i oktobru, da bi cvetale neprekidno od januara. Nos lukovice pri tom treba da stoji oko 2,5 cm iznad površine zemlje, a saksije osam nedelja treba držati na prohladnom, svežem i tamnom mestu, da bi se korenju osigurao dobar rast. Sve vreme zemlju treba održavati vlažnom, ali ne i prezasićenu vodom. Potom se posude unesu u toplu sobu i smeste na umereno svetlo mesto. Ne smeju stajati blizu radijatora, gde bi se biljke mogle smežurati. Tek kada se lišće razvije, treba ih premestiti na sunčano mesto, a idealna temperatura u toj fazi bi bila 18-21˚C. Posle cvetanja trebalo bi ih posaditi u baštu, jer dogodine neće dati dobre rezultate u saksijama.
Botanički tulipani sade se na 10 cm dubine i na razmaku oko 12 cm, a baštenski tulipani na nešto većoj dubini oko 15 cm i na isto tolikom razmaku, u propusno zemljište i na osunčano ili polusenovito mesto. Mogu se saditi i između ruža, jednogodišnjih biljaka ili sa ostalim lukovicama koje cvetaju istovremeno, a tada samo treba voditi računa o različitim visinama biljaka. Skoro sve lale treba izvaditi svake godine kada lišće sasvim požuti i počne da se suši. Krajem juna ili početkom jula stare cvetne peteljke treba odrezati na 2-5 cm iznad novooblikovanih lukovica. Nikada ih ne treba ostaviti na lukovicama koje se čuvaju za sledeću sezonu. Izvađene lukovice treba držati dalje od sunčeve svetlosti. Pošto se očiste, sklanjaju se na hladno i tamno, sveže mesto, zaštićeno od mraza, sve do novog sađenja. U zatvorenom prostoru gaje se isto kao i narcisi, ali lukovice lala koje smo koristili za pospešeno gajenje u sobnim uslovima, nije korisno zadržati za kasnije sađenje u bašti.
Mirjana Laušević-Zdravković, dipl. inž. šumarstva
