Pored noviteta koji se pojavljuju svake godine, postoje i trendovi u uređenju bašte koji su dali pečat prethodnim decenijama: tokom pedesetih bašte u kojima se uzgajalo povrće bile su glavna tema baštovana - amatera. Već šezdesetih u modu su ušle ukrasne bašte. Holivudske ljuljaške, betonske ploče posute šljunkom, kao i cveće, posebno ruže, žute, crvene i narandžaste boje polako su se uselili i u privatne vrtove u Evropi. Tokom sedamdesetih postali su traženi zimzeleni četinari u svim mogućim – i nemogućim – formama. Ekološke bašte sa umerenim divljim karakterom osnovna su karakteristika zelenih okućnica u osamdesetim, a u devedesetim godinama jezera i leje s perenama postali omiljeni. A bašte s korisnim biljkama doživljavaju malu renesansu.

Novi milenijum doneo je temu „velnes“ u naše bašte. Provoditi vreme u bašti, opuštati se i u njoj se osećati lepo - bila je i ostala moda u baštenskom svetu. Ali nazire se kraj i „velnes eri“. To pre svega misli renomirani istraživač trendova Matias Horks. On smatra da ljudi više ne žele samo da sede ili leže u bašti i uživaju. Sada se više radi o potrebi da se promenimo. Ovaj novi trend naziva se „selfness“, a naziv je izveden od engleske reči „self“, koja bi se slobodnije mogla prevesti kao „sam svoj”, „moje ja”. Horks posebno vidi baštu kao idealno mesto da se u njoj realizuju neka naša unutrašnja stremljenja i da tu pronađemo sami sebe. Lepo je čuti da kreativan odnos prema biljkama ponovo postaje tema u trendu i da smo mi na neki način trendseteri.