Biljka u boci je deo eksperimenta kojim je Latimer hteo da sazna koliko dugo ta vrsta može da opstane u potpuno izolovanoj sredini.

Latimer je najpre stavio đubrivo u staklenu bocu, a potom pomoću žice zasadio seme jedne vrste puzavice i dodao joj malo vode. Zatim je zatvorio svoj mali "vrt", stavio bocu na sunce i sačekao da fotosinteza uradi svoj posao.

VIŠE: Kako da znate da li vaše biljke pate od stresa

Prvih dvanaest godina, Latimer ju je zalivao, a zatim je prestao to da čini. Od tog trenutka, njegova biljka nije dobijala više ni kap vode ni svež vazduh, ali je zahvaljujući fotosintezi uspela da stvori kiseonik i neophodnu vlažnost, pa je tako razvila sopstveni mali eko-sistem.

Naime, kapljice vode nakupljaju se na unutrašnjim zidovima posude i padaju na biljku, dok lišće koje opada trune na njenom dnu i proizvodi ugljen-dioksid koji je neophodan za fotosintezu.

VIŠE: Sačuvajte voćke, ruže i ukrasno žbunje: šta morate znati o alatu za rezidbu

Latimer, koji danas ima 80 godina, nada se da će njegova deca nastaviti ovaj mali eksperiment i kada on više ne bude tu da posmatra neverovatno napredovanje ove puzavice.

Izvor: National Geographic