Iako su hranljive materije, minerali i vitamini važni za vaše zdravlje, vrlo je važno da imate na umu da određene namirnice ne reaguju najbolje u kombinaciji sa nekim lekovima.
Naša stalna čitateljka koja već duže vreme pije lekove protiv zgrušavanja krvi (antikoagulanse), obratila nam se za pomoć oko spiska namirnica koje ne bi trebalo da koristi u svojoj ishrani. Odgovor zašto kombinacija antikoagulanasa i pojedinih vrsta lekova i hrane nije dobra dala je dr Ivana Krdžić, neurologa u Specijalnoj bolnici Sveti Sava u Beogradu.
Antikoagulansi predstavljaju grupu lekova čiji je osnovni mehanizam sprečavanje zgrušavanja krvi. Koriste se u različitim stanjima kod kojih postoji povećana sklonost ka trombozi i to kod srčanih bolesti (aritmije, stanja nakon infarkta srca, bolesti srčanog zaliska), u prevenciji moždanog udara kod strogo izabranih pacijenata i bolesti perifernog krvotoka – kaže doktorka Ivana.
Antikoagulansi se primenjuju u različitim vremenskim periodima, u zavisnosti od stanja za koje se primenjuju, te tako u slučajevima tromboze vena nogu koriste se privremeno, dok je sa druge strane ova terapija kod pacijenata nakon zamene srčanih zalistaka operativnim putem doživotna. Navedena terapija iziskuje česte kontrole parametara u krvi kojima se određuje njena efikasnost, ali pošto ovi lekovi razređuju krv unos namirnica kao i primena lekova za lečenje pridruženih stanja i oboljenja moraju se prilagoditi terapiji.
Lekovi koji pojačavaju dejstvo antikoagulanasa i povećavaju sklonost krvarenju su: aspirin, brufen, diklofen, ranisan, eritromicin i ciprocinal.
Ukoliko pacijent uzima antikoagulantnu terapiju u većoj dozi nego što je potrebno postoji opasnost od krvarenja, kao što postoji i njena neefikasnost u slučajevima kada je pacijent na nedovoljnoj dozi leka.
Opasnosti koje primena ove terapije nosi sa sobom pre svega se odnose na krvarenje, ali dobra kontrola i adekvatan dijetetski režim ipak je čine dovoljno bezbednom za dugotrajnu primenu.
Poseban oprez savetuje se kod stanja koja zahtevaju da pacijenti na dugotrajnoj terapiji antikoagulansima uzimaju druge medikamente, a pre svega antibiotike. Lekovi koji pojačavaju dejstvo antikoagulanasa i povećavaju sklonost krvarenju su: aspirin, brufen, diklofen, ranisan, eritromicin i ciprocinal, a oni koji smanjuju njihov učinak su: oralni kontraceptivi, vitamin K, neki lekovi protiv epilepsije i neki antibiotici.
Na kraju, može se reći da u slučajevima kada je antikoagulantna terapija neophodna, uz pažljivo doziranje, česte kontrole krvi i dijetetski režim ishrane ona predstavlja bezbedan i siguran dugotrajni režim lečenja naših pacijenata – ističe dr Ivana Krdžić.
Hrana koja razređuje krv može da sadrži neke supstance koje su hemijski slične salicilatima (aspirin) i ne preporučuje se u većim količinama kod osoba koje su na ovoj terapiji.
U ovakvu hranu spadaju: đumbir, kari, cimet, origano, pepermint, višnje, suvo grožđe, borovnice, grejpfrut, pomorandže i mandarine.
Primena visokih doza vitamina E koji utiče na porast nivoa K vitamina može predisponirati trombozu, tj. umanjiti efekat antikoagulantnih lekova. vitamin E i koja se ne savetuje ovim pacijentima čine spanać, brokoli i vitaminski preparati sa vitaminom E u dozi preko 800 jedinica dnevno. Od ostalih namirnica koje mogu poremetiti učinak terapije antikoagulansima pomenućemo riblje i sojino ulje, alkohol, veće količine belog luka, pa čak i maslinovo ulje zbog omega-3 masnih kiselina koje snižavanjem vrednosti holesterola razređuju krv – kaže doktorka.
Vitamin E - količina u mikrogramima (mg) na 100 g namirnice:
- Badem 25,2
- Soja 13,3
- Orasi 12,3
- Suncokret 10
- Pšenične klice 8
- Masline 6
- Maline 4,5
- Paprike 3,1
- Spanać 1,7
- Maslac 2,2
- Jaja 0,8
Vitamin K - količina u mikrogramima (mg) na 100 g namirnice:
- Listovi repe 470
- Kelj 360
- Kupus 90
- Zelena salata 35
- Spanać 25
- Grašak 15
- Teleća džigerica 86
- Sir 33
- Mleko 3,5
Tekst: Vesna Stanimirović
Izvor: Lepa&Srećna