Kada nam srce ubrzano radi pri susretu sa osobom u koju smo zaljubljeni, ne žalimo se jer znamo uzrok. Ali, šta se dešava ako srce iznenada, bez nekog vidljivog razloga počne ubrzano da kuca, pa nas neprijatno uznemiri i zabrine? Najvažnije je ne paničiti zbog lupanja srca - ta pojava se stručno naziva tahikardija, već potražiti pomoć lekara i uz pomoć dijagnostičkih procedura pronaći uzrok. O tome kada treba obratiti pažnju na tu pojavu, razgovarali smo sa prof. dr Sinišom Pavlovićem, kardiologom i direktorom Poliklinike Kliničkog centra Srbije.
Koliko otkucaja u minutu je normalno?
- Granice koje prihvatamo kao normalne za dnevni, aktivni period su od 60 do 100 otkucaja u minutu. Toleriše se i do 50 otkucaja u minutu ukoliko je to posledica uzimanja nekih lekova, ili je konstituciono za pojedinačnog pacijenta. Što se tiče gornje granice od 100 otkucaja u minutu, poželjno je da to ne bude dominantno, optimalan je broj otkucaja od 60 do 80. Ipak, važno je reći da povremena „iskakanja“ mogu da budu posledica neposredne situacije - uzbuđenja, straha, nagle promene položaja i slično. Ovo napominjem jer imamo slučajeve da nam dolaze u ambulantu i insistiraju na pregledu kardiologa zbog toga što su ponekad registrovali da im srce brže lupa.
Kako prepoznati tahikardiju?
- Pacijent prepoznaje ubrzan srčani rad po subjektivnom osećaju, koji može da se nazove nelagodnošću u grudima, a daje i podatak da oseća lupanje srca.
Da li je tahikardija bezopasna ili ne?
- Uglavnom je bezopasna, ukoliko je vezana za situaciju za koju je poznato da može da izazove lupanje srca. Gojaznost je takođe značajan razlog ubrznog srčanog rada, jer je teret koji pacijent nosi - razlog da srce ubrzano mora da radi.
Ukoliko je u pitanju iznenada nastalo lupanje srca, bez jasnog uzroka ili povoda, a posebno ukoliko je osećaj lupanja srca praćen nesvesticom, treba se javiti lekaru. Čak, ukoliko gubitku svesti prethodi lupanje srca, treba se javiti i u hitnu službu!
Moramo ipak da se ogradimo, jer je tahikardija ponekad posledica pada arterijskog pritiska - što viđamo kod mlađih žena, pa se dešava da srce nešto brže lupa jer se organizam „brani“ ubrzanim srčanim radom od pada pritiska.
Kako se dijagnostikuje?
- Jednostavno, za prvi utisak - merenjem pulsa. Ukoliko se češće dešava, potreban je elektrokardiografski pregled. Ako se tahikardija javlja tako da je pacijent povremeno oseća, a da je lekar u trenutku kada je pacijent kod njega ne registruje, možda je potreban Holter monitoring - postupak praćenja srca u toku dvadeset četiri sata.
Koji su uzroci tahikardije?
- Od već pomenutih fizioloških uzroka - koji ni na koji način nisu vezani za oboljenje, već su normalna reakcija na stres, uzbuđenje, radost... tahikardija najčešće može da se poveže sa anemijom (malokrvnošću), poremećajem funkcije štitne žlezde, gojaznošću, kao i sa srčanim bolestima - koje mogu da budu vezane za električne fenomene srca (koji prate srčanu radnju), ali i ozbiljnija oboljenja - srčanu slabost, poremećaj funkcije srčanih zalistaka, i mnoge druge.
Stres kao uzrok tahikardije?
- Treba izbegavati stres kad god je moguće i ukoliko je moguće. Ali, realno, svakodnevno smo u situaciji da tahikardija može da se desi, pa treba naučiti da se živi sa tim i ne reagovati preteranim strahom, jer on samo pojačava tahikardiju.
Načini lečenja?
- Zavise od uzroka, ali najčešće lečenje nije ni potrebno. Ponekad treba lečiti osnovno oboljenje čija posledica je tahikardija. Inače, postoje vrlo efikasni lekovi.
Da li pojava tahikardije mora da bude učestala da bi se potražila pomoć lekara? Kada to treba učiniti posle samo jednog „napada“?
- Već smo rekli da poremećaj svesti, a posebno gubitak svesti kome prethodi osećaj lupanja srca predstavlja znak da je ipak potrebno konsultovati lekara.
Tekst: Vesna Stanimirović
Izvor: Lepa&Srećna