- Lipedem je hronično stanje masnog tkiva koje se često meša sa celulitom, ali ga odlikuju bol, osetljivost i modrice na nogama.
- Za razliku od celulita, lipedem najčešće zahvata noge, bokove i zadnjicu, dok stopala ostaju pošteđena, a tkivo slabo reaguje na mršavljenje.
- Lečenje uključuje kompresiju, fizičku aktivnost i limfnu drenažu, a u težim slučajevima razmatra se WAL liposukcija.
Lipedemsko masno tkivo ne ponaša jednako kao normalne masne ćelije, a evo kako se razlikuje od celulita!
Neravna površina kože na butinama, masne naslage koje ne nestaju uprkos dijeti i osećaj da donji deo tela ne prati promene na ostatku figure mnoge žene automatski pripisuju celulitu. Međutim, nije svaka promena na nogama posledica celulita.
Kod dela žena problem je zapravo lipedem, hronično stanje masnog tkiva koje se godinama pogrešno tumači kao estetski problem, višak kilograma ili posledica nedovoljnog kretanja. Problem je u tome što se lipedem i celulit mogu pojaviti na istim delovima tela, ali iza njih stoje potpuno različiti mehanizmi. Dok je celulit gotovo univerzalna karakteristika ženskog tela, lipedem je progresivna bolest koja može uzrokovati bol, osetljivost i postepeno narušavati kvalitet života.
Celulit se vidi. Lipedem se oseća.
Celulit nije bolest. Reč je o promeni u građi potkožnog masnog tkiva i vezivnih pregrada koje ga drže na mestu. Upravo zbog takve anatomije površina kože poprima karakterističan izgled koji se često opisuje kao pomorandžina kora. Procenjuje se da neki oblik celulita ima između 80 i 90 odsto žena nakon puberteta, bez obzira na telesnu težinu. Mogu ga imati profesionalne sportistkinje, žene normalne telesne težine i osobe sa viškom kilograma.
Lipedem se ponaša drugačije.
Osim promene izgleda nogu, vrlo često donosi simptome koje celulit nema. Noge mogu biti bolne na dodir, osetljive pri pritisku i sklone stvaranju spontanih modrica. Mnoge žene opisuju osećaj težine, napetosti ili pečenja koji se pojačava tokom dana. Upravo je prisustvo bola jedna od najvažnijih razlika između ova dva stanja.
Osim samog bola, ključna razlika leži u strukturi tkiva na dodir. Kod celulita je tkivo sunđerasto i meko, a neravnine se jače vide tek kada se koža stisne prstima. Kod lipedema se već u ranoj fazi pod prstima jasno mogu napipati sitne, tvrde potkožne kvržice. U zavisnosti od stadijuma bolesti, te kvržice pacijentkinje najčešće opisuju kao sitna „zrnca pirinča” ili čvrste „klikere” zarobljene u salu.
Zašto žene sa lipedemom imaju „dva različita tela”?
Jedna od karakteristika lipedema koja najviše zbunjuje pacijentkinje jeste nesrazmera između gornjeg i donjeg dela tela. Žena može da izgubi deset ili petnaest kilograma. Struk postaje uži, lice mršavije, a veličina grudnjaka manja. Međutim, noge ostaju gotovo iste.
Upravo taj nesrazmer često je razlog zbog kojeg žene godinama misle da ne mršave dovoljno, iako vaga pokazuje suprotno. Razlog leži u činjenici da se lipedemsko masno tkivo ne ponaša jednako kao normalne masne ćelije. Istraživanja pokazuju da lipedemsko masno tkivo pokazuje znake hronične upale i poremećene mikrocirkulacije.
Kada se pokrene proces mršavljenja - bilo promenom ishrane, intenzivnim vežbanjem ili upotrebom modernih lekova - telo troši masnoće sa lica, stomaka i grudi. Zbog toga lipedemsko tkivo često znatno slabije reaguje na mršavljenje nego ostatak tela. Mnoge žene zbog toga godinama imaju osećaj da nešto rade pogrešno, iako problem nije u nedostatku discipline, nego u samoj prirodi bolesti.
Kako prepoznati sumnju na lipedem?
Postoje određeni obrasci koji su vrlo karakteristični za lipedem. Za razliku od klasičnog gojenja, kod kojeg se masno tkivo raspoređuje relativno ravnomerno, lipedem najčešće zahvata noge, bokove i zadnjicu, dok stopala ostaju pošteđena.
Zbog toga se često stvara nagli prelaz između zadebljale potkolenice i relativno normalnog stopala. Stručnjaci ovu pojavu često opisuju kao „manžetnu” iznad članka. Kada se tom znaku pridruže bol, modrice i slab odgovor na mršavljenje, sumnja na lipedem postaje znatno veća. Upravo je to pošteđivanje stopala prva stvar po kojoj se ovo stanje razlikuje od limfedema, sa kojim ga najčešće zamenjuju.
Ko postavlja dijagnozu lipedema?
Iako nazivi zvuče slično, reč je o dva različita stanja. Lipedem je primarno bolest masnog tkiva, dok limfedem nastaje kada limfni sistem zakaže i ne može efikasno da odvodi tečnost, što dovodi do masivnog oticanja.
Problem je što dugogodišnji, nelečeni lipedem s vremenom preoptereti limfne sudove. Tada se na bolesno masno tkivo „nasloni” i zadržavanje tečnosti, stanje koje stručnjaci nazivaju lipo-limfedem. U toj fazi simptomi postaju znatno teži, a lečenje složenije.
Upravo zbog te isprepletenosti, dijagnozu lipedema ne može da postavi kozmetičar u salonu, niti je lekar opšte prakse može prepoznati na prvi pogled. Prvi korak je svakako poseta lekaru opšte prakse koji će isključiti druge uzroke oticanja nogu i dati potrebne upute.
Službenu dijagnozu i plan lečenja donose uži specijalisti koji se svakodnevno bave zdravljem kardiovaskularnog i limfnog sistema. To su prvenstveno vaskularni hirurzi, flebolozi (stručnjaci za vene i mikrocirkulaciju) i limfolozi. Ako se bolest nalazi u naprednijem stadijumu i razmatra se operativno rešenje, u timu je nezaobilazan i plastični hirurg, ali isključivo onaj koji ima specifično iskustvo i edukaciju za izvođenje WAL liposukcije. Doći do prave adrese ključno je jer pogrešan tretman u pogrešnim rukama može samo da ubrza napredovanje bolesti.
„Ženska” bolest
Lipedem se u velikoj većini slučajeva javlja kod žena, zbog čega se smatra da hormoni imaju važnu ulogu u njegovom nastanku i napredovanju.
Prvi simptomi često se pojavljuju tokom puberteta, trudnoće ili perimenopauze. Upravo su to periodi velikih hormonalnih promena tokom kojih mnoge žene prvi put primete nesrazmeran rast nogu ili pogoršanje postojećih simptoma. Iako tačan uzrok bolesti još nije potpuno razjašnjen, stručnjaci smatraju da kombinacija genetike i hormonalnih faktora igra ključnu ulogu.
Zašto anticelulit tretmani često ne deluju?
Veliki broj žena prvi put posumnja da problem možda nije običan celulit tek nakon godina ulaganja u tretmane koji ne donose očekivani rezultat.
Kod celulita promena telesne težine, razvoj mišićne mase, radiofrekvencija, masaže i određeni estetski tretmani mogu da poboljšaju izgled kože. Kod lipedema rezultati su često znatno skromniji. Problem nije primarno na površini kože, nego u samom masnom tkivu koje je izmenjeno bolešću. Zato nije neobično da žena nakon brojnih anticelulit tretmana primeti privremeno poboljšanje izgleda kože, ali bez stvarne promene volumena i simptoma koji je najviše muče.
Štaviše, pojedini uobičajeni estetski tretmani kod lipedema mogu dovesti do pogoršanja simptoma:
Agresivne ručne anticelulit masaže ili tretmani koji stvaraju jak vakuum uzrokuju pucanje osetljivih kapilara, što rezultira bolnim podlivima.
Termički tretmani poput vrućih sauna ili agresivne radiofrekvencije šire krvne sudove, pojačavaju propusnost kapilara i mogu privremeno da povećaju bol i oticanje nogu.
Zamrzavanje sala (kriolipoliza)na ovim područjima može izazvati nepovoljnu upalnu reakciju jer tkivo loše podnosi ekstremne temperaturne promene.
Određene metode koje podstiču limfnu drenažu mogu nekim pacijentkinjama privremeno da olakšaju osećaj težine i napetosti, ali je njihov efekat isključivo potporan.
Kako se leči lipedem?
Za razliku od celulita, koji se uglavnom tretira iz estetskih razloga, lečenje lipedema usmereno je na kontrolu simptoma i usporavanje napredovanja bolesti.
Terapija najčešće uključuje medicinsku kompresivnu odeću ravnog tkanja izrađenu po meri, prilagođenu fizičku aktivnost i redovne ručne limfne drenaže kako bi se ublažio osećaj težine i bola.
Kod naprednijih stadijuma, kada konzervativna terapija više ne daje zadovoljavajuće rezultate, kao opcija se razmatra specijalizovana WAL liposukcija (Water-Assisted Liposuction). Za razliku od klasične liposukcije, WAL metoda razvijena je sa ciljem što boljeg očuvanja limfnih struktura i okolnog tkiva. Ona koristi fini, pulsirajući vodeni mlaz koji nežno odvaja bolesne masne ćelije od zdravog tkiva. Ova operacija ima visoku efikasnost u smanjenju bolova i vraćanju pokretljivosti, ali je važno naglasiti da ona ne eliminiše sam uzrok bolesti. Dugoročni rezultat i dalje zavisi od kontrole telesne težine, redovne aktivnosti i nastavka konzervativnih mera lečenja.
Nije svaka tvrdoglava masnoća celulit
Najveći problem lipedema nije samo bolest sama po sebi, nego činjenica da godinama ostaje neprepoznata. Mnoge žene provedu decenije pokušavajući da leče celulit koji zapravo nije celulit. Menjaju ishranu, odlaze na tretmane, intenzivno vežbaju i pritom se suočavaju sa osećajem frustracije jer ne postižu rezultate koje bi trebalo.
Celulit je vrlo česta i uglavnom normalna pojava. Lipedem je hronična bolest masnog tkiva koja zahteva potpuno drugačiji pristup. Upravo zato najvažnije pitanje nije kako ukloniti neravnine na koži, nego razumeti zašto su se ove promene pojavile. Ponekad odgovor nije estetski problem - ponekad je reč o medicinskom stanju koje traži pravovremeno prepoznavanje i lečenje.
BONUS VIDEO:
Tekst: Umjetna / Lepa&Srećna / J. G.