- Poznati britanski lekar razbija mitove i objašnjava četiri ključna razloga zbog kojih žensko telo teže podnosi tropske vrućine.
- Ženski organizam tokom vrelih dana prolazi kroz daleko teži proces hlađenja nego muški.
- Kada nivo progesterona poraste – što se prirodno dešava u drugoj polovini menstrualnog ciklusa – unutrašnja temperatura ženskog tela raste za skoro pola stepena Celzijusa.
Zašto ženama više smeta vrućina nego muškarcima tema je koja svake sezone pokreće rasprave u domovima širom sveta, dok se termostat na klima-uređaju besomučno pomera gore-dole. Iako vlada uvreženo mišljenje da lepši pol samo dramatičnije reaguje na tropske talase, nauka poručuje da su u pitanju čiste biološke činjenice.
Doktor Amir Kan, harizmatični i dobro poznati lekar iz popularnih britanskih TV emisija, detaljno je objasnio da ženski organizam tokom vrelih dana prolazi kroz daleko teži proces hlađenja nego muški.
„Žene ne preuveličavaju stvar, one se suočavaju sa realnim fiziološkim izazovima“, ističe dr Kan, razbijajući mit o tome da je reč o pukoj razmaženosti. Pozivajući se na medicinska istraživanja, on navodi da žene često imaju višu temperaturu kože, ali nižu temperaturu unutrašnjih organa u poređenju sa muškarcima. Zbog toga, čak i kada im organizam nije objektivno pregrejan, one imaju subjektivni osećaj nesnosne toplote i mnogo se brže osećaju nelagodno.
Iza ove pojave kriju se četiri ključna faktora koja žensko telo stavljaju u podređen položaj tokom toplotnog talasa:
1. Hormonski ringišpil i skok unutrašnje temperature
Hormoni igraju glavnu ulogu u regulaciji telesne temperature, a kod žena su oni u stalnom fluksu. Estrogen i progesteron direktno utiču na to kako organizam reaguje na spoljne uticaje. Doktor Kan objašnjava da kada nivo progesterona poraste – što se prirodno dešava u drugoj polovini menstrualnog ciklusa – unutrašnja temperatura ženskog tela raste za skoro pola stepena Celzijusa. Kada na to dodate perimenopauzu, menopauzu i valunge (nalete vrućine), koji dodatno remete san i termoregulaciju, jasno je zašto je letnja žega za mnoge žene pravi hod po mukama.
2. Manje krvi za hlađenje organizma
Fiziologija krije još jednu zamku. Žene generalno imaju sitniju konstituciju i, što je još važnije, manju ukupnu zapreminu krvi u organizmu nego muškarci. Kada temperature skoče, telo pokušava da se ohladi tako što pumpa krv iz unutrašnjih organa ka površini kože, kako bi toplota isparila. Pošto žene imaju manje krvi koja cirkuliše, ovaj proces transporta toplote traje znatno duže, pa se i sam organizam sporije oslobađa viška toplote.
3. Manje znojenja, sporiji mehanizmi
Suprotno popularnom mišljenju da je obilno znojenje neprijatno, ono je zapravo najefikasniji prirodni rashladni sistem koji čovek ima. Međutim, istraživanja pokazuju da žene u proseku ne proizvode toliko znoja kao muškarci. Umesto da se oslanja na brzo isparavanje znoja sa kože, ženski organizam pokušava da se rashladi širenjem krvnih sudova na površini tela, što je drastično sporiji i manje efikasan mehanizam.
4. Procenat telesne masti kao prirodni izolator
Četvrti, čisto anatomski razlog, jeste procenat masnog tkiva koji je kod žena prirodno viši nego kod muškaraca, čak i pri idealnoj liniji. Masnoća funkcioniše kao odličan izolator. Dok nam zimi pomaže da sačuvamo toplotu, leti deluje kao barijera koja sprečava unutrašnju toplotu tela da nesmetano izađe napolje, zadržavajući vrelinu unutar organizma.
Zbog svega toga, sledeći put kad živa na termometru krene prema četrdesetom podeoku, imajte na umu da ženska borba sa vrućinom nije stvar hira. Dok se muško telo hladi brzo i efikasno poput modernog motora, ženski organizam mora da uloži duplo više napora da postigne isti efekat.
BONUS VIDEO: