Marijela i Brinli Laster su jednojajčane bliznakinje koje su delile gotovo sve — isti fakultet, isti program, pa čak su i muževe upoznale istog dana. Glasovi su im toliko slični da ih čak ni roditelji ne razlikuju.
Rođene u Port Anđelesu, preselile su se u Jutu sa roditeljima kada su imale deset godina. Odrastale su u prirodi, provodeći leta vozeći bicikl i pešačeći po okolnim poljima.
Marijela je prva primetila da se njenoj sestri raspoloženje menja malo-pomalo. Brinli je počela da oseća razne tegobe, umor, pa i bolove u stomaku. Međutim, u porodici je naučena da se takve tegobe trpe, piše Biznis Insajder.
Tako je bilo čak i na dan njenog venčanja. Brinli je osećala bolove u stomaku, ali se smeškala. Ubrzo je priznala mužu da već neko vreme primećuje krv u stolici. Lekari su njene simptome pripisivali sindromu iritabilnog creva i prepisali lekove, ali bol i iscrpljenost su se vraćali. Nakon jedne infekcije, stanje joj se naglo pogoršalo.
Jedne večeri bol je bio toliko jak da je gotovo izgubila svest. Brinli je molila za kolonoskopiju, ali su lekari oklevali govoreći da je premlada. Tek kada je majka insistirala, pregled je zakazan. U sali su lekari naišli na tumor toliko veliki da nisu mogli da nastave dalje.
„Sećam se glasa koji mi je rekao da imam rak i suza koje su mu tekle niz lice,“ rekla je Brinli. „Konačno sam imala odgovor. U tom trenutku se javi čak i osećaj olakšanja.“
Marijeli su javili telefonom, a ona je vest teško podnela. Srušila se niz zid, a posle plakala danima i osećala se kao da je lično kriva što je ona još zdrava dok njenoj sestri ponestaje snage, a kosa sve više opada. „Izgledala sam kao duh. Ljudi su pitali da li sam ja ta kojoj je postavljena dijagnoza,“ priznala je.
Brinli je morala da razmišlja i o budućnosti. Hirurg ju je pitao da li želi decu, jer operacija može da umanji šanse za trudnoću. Odlučila je da zamrzne jajne ćelije, iako je to značilo veliki trošak.
Hemoterapiju je pratila pedantno, beležeći na tabli „radne nedelje“ za infuzije i „slobodne“ za oporavak. Muž Parker je svakodnevno putovao iz Solt Lejk Sitija da bi bio uz nju, a porodica je kućnu kancelariju pretvorila u spavaću sobu kad ona više nije mogla da se penje uz stepenice.
„Ekstremna mučnina… osećaj kao da umireš,“ opisala je Brinli. Deset meseci kasnije, stigla je konačno dobra vest: test je pokazao nulu, Brinli je bila u remisiji.
Olakšanje je stiglo, ali pitanja su ostala - zašto je jedna bliznakinja obolela od karcinoma, a druga ostala potpuno zdrava. Nije pronađena genetska predispozicija. „Ljudi veruju da zdrav život sprečava rak,“ rekao je dr Luis. „Ne mogu da zamislim zdraviju mladu ženu od Brinli, a ipak je obolela.“
Brinli i Marijela su odlučile da svoje iskustvo pretoče u zajednički projekat, pokrenuvši mali onlajn biznis posvećen zdravlju i podršci mladim ženama. Prve proizvode i sadržaje plasirale su preko društvenih mreža, oslanjajući se na zajednicu koja ih je pratila kroz Brinlinu borbu. Pročitajte i koji znaci raka debelog creva mogu da se otkriju analizom krvi.
BONUS VIDEO: